Међутим, оно што је познато, јесте да је ово "рак рана" и веома често камен спотицања за српско-америчке, али и српско-руске односе и, шта год да Србија одлучи да уради у овом случају, некој од две велике силе та одлука се неће допасти.

Познат је и став министра без портфеља задуженог за иновације и технологије Ненада Поповића, који је пре неколико дана, за сада једини, изнео јасан став да особљу центра треба доделити дипломатски статус.

Осим њега, може се наслутити и став министра одбране Александра Вулина који је на обележавању петогодишњице рада Центра рекао да овакву одлуку треба да "донесу владе Србије и Русије", уз опаску да је особље тог центра од посебног значаја за Србију.

За разлику од њих, став Владе Србије није познат, осим што је премијерка Србије Ана Брнабић рекла да ускоро очекује решење за Српско-руски хуманитарни центар. То је било пре шест месеци.

Решавање статуса Центра затражио је пре извесног времена руски амбасадор у Србији Александар Чепурин, а очекивало се и да ће то бити једна од тема децембарског сусрета српског и руског председника Александра Вучић и Путина у Москви, али јавност није сазнала да ли се и шта конкретно о томе причало.

Како год да се постави према овом проблему, Србија би могла да добије "пацке" или једне или друге стране. 

Ако Србија каже "не" Русији, могуће би било очекивати захлађење односа, што би могло да има последице на евентуално економску сарадњу. Такође, могло би да дође и до слабљења подршке у, рецимо, спољно-политичким активностима. 

Међутим, мало је вероватно очекивати да би ово био разлог да Русија промени став по питању Косова, мање због Србије, а више због тога што њима због, рецимо, Крима иде у прилог да се противе косовској независности.

Давање имунитета запосленима у Центру могло би да се посматра и као питање процене војне неутралности и склоности Србије западним вредностима.

Ако би, ипак Србија дала "зелено светло" Центру и тако удовољила руској страни, ствари би могле да постану озбиљније, тим пре што је Србија, како стално истиче државни врх, чврсто опредељена за чланство у ЕУ, и да око тога нема компромиса. 

Таква одлука би могла да успори евроинтеграције Србије, јер ни ЕУ не гледа благонаклоно на Центар у Нишу.

Тако би, илустрације ради, могло да се деси да се никада не затвори поглавље о спољној политици и безбедности, а Србија остане на "стенд бају" годинама.

С обзиром на партнерске односе ЕУ и САД, готово је извесно очекивати да би по овом питању могле да имају идентичне ставове. Зато би захлађења односа, успоравања евроинтеграција, одуговлачења са преговорима, разне врсте притисака и затезања биле веома вероватан сценарио.

Док ЕУ и САД тврде да је намера Руса да у Србији подигну војну базу, јер им у супротном не треба имунитет, од руских званичника се могло чути да Центар без имунитета не може нормално да се развија, а било је и најава о његовом могућем распуштању.

Дипломатски пасош потврда је да његов власник ужива заштиту од било које врсте кривичног гоњења у земљи домаћина. Ако је реч о објекту који ужива дипломатски статус, ниједан државни орган не може да уђе у њега без сагласности онога ко је у њему "главни". Такође, неповредива је и документација и преписке.

Уживаоци дипломатског имунитета су ослобођени плаћања пореза, царина, ПДВ-а, а имају могућност и да увозе опрему и уговарају набавку робе, услуге и грађевинске радове. Једини намет који имају, односно оно што су дужни да плате, јесу комуналне услуге. 

Дипломатски статус у Србији имају све амбасаде и њихово особље, Мисија ЕУ, представници УН и његових агенција, Уницефа, УНДП-а и друге међународне организације.

Такође, такав статус у Србији уживају и представници Међународног црвеног крста, а имунитет има и официр за везу Агенције ЕУ за европску и обалску стражу (Фронтекс). Дипломатски имунитет имају и војници НАТО у Србији. СПС на београдске изборе излази или самостално или на заједничкој листи са СНС. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц