Пише: The Saker
Руски званичници су додали да би, ако је потребно, та бројка могла бити повећана на 8-12 лансера. Министар одбране Шојгу је додао да ће “мере које ћемо предузети бити посвећене томе да се осигура 100 посто безбедности и сигурности наших људи у Сирији, и то ћемо и учинити.“ Ово оставља много неодговорених питања.
Прво, још увек није јасно која верзија С-300 је достављена Сирији. Неки извори кажу да би то могао бити С-300ПМУ2, други помињу С-300ВМ, док остали спекулишу да би то могао бити С-300В4 или његова извозна верзија Антеј-2500. Поштедећу вас техничких детаља, али треба напоменути да док се не појави специфична верзија С-300, биће врло тешко проценити потенцијални утицај ове испоруке.
Оригинални С-300 можда до сада нису застарели, али већина њих дефинитивно није врхунска технологија ваздушне одбране. (Први С-300 су ушли у службу са совјетском војском крајем седамдесетих година!). Али најновија верзија С-300 је по могућностима веома близу С-400 систему и тиме се налази међу најспособнијим системима ваздушне одбране икада направљених.
На пример, много тога је учињено из чињенице да су Израелци имали много година да проучавају С-300 који су испоручени Грчкој, али оно што се често превиди јесте то да је верзија која је достављена Кирпу и која је касније поново распоређена у Грчку био (релативно застерели) С-300ПМУ-1. Вероватноћа да би Руси ову верзију испоручили Сиријцима је скоро па нула.
Међутим, када помислим да израелског министра одбране Либермана који је изјавио да “једна ствар мора бити јасна: Ако неко запуца на наше авионе, ми ћемо га уништити. Није битно да ли је то С-300 или С-700.“ Њему су израелски војни аналитичари вероватно рекли да С-300 није тако страшно оружје и пропустио је чињеницу да се то односило на старију верзију а не на врсту коју би Руси користили данас.
Оно што је сигурно је да само четири лансера нису много, али су довољни да заштите било који део Сирије. Они ће такође повећати укупан број руских/сиријских ракета ваздушне одбране и тиме че помоћи да се постигне званично постављени циљ обезбеђивања “100 посто безбедности“ руским снагама у Сирији. Међутим, то сигурно није довољно да се створи комплетна зона забране летова над читавом земљом, бар не против напада великих размера.
Ипак, Руси већ имају С-300 (па чак и С-400) у Сирији, а још 4 лансера им пружају додатну ватрену моћ, али не и нове могућности. Мислим да је највероватније објашњење то да ће С-300 који су испоручени Сиријцима штитити неколико важних стратешких мета (Дамаск?), док ће истовремено додавати ватрену моћ (релативно малој) руској оперативној групи у Сирији.
Што се тиче изјаве да би могло бити испоручено и додатних 4-8 лансера, то је знак да Руси желе да своје опције задрже отворенима док истовремено стварају намерну двосмисленост по питању тога колико ватрене моћи они заправо поседују у било ком моменту.
Друго, поновићу оно што сам рекао раније: С-300 нису оно што је Сиријцима најпотребније. У смислу противваздушних ракета, оно што је њима најпотребније је већи број Панцир-С1/2 мобилних система ваздушне одбране средњег и кратког домета. Не само да су Панцири идеални за заштиту од удара крстарећим ракетама, већ они такође могу штитити С-300, што ће постати критично питање ако Израелци одлуче да покушају да их униште (што су претили у прошлости да ће урадити).
Оно што С-300 првенствено додаје сиријским могућностима није толико могућност пресретања више ракета, већ способност да прате и ангажују АWАЦС и друге борбене управљачке и извиђачке авионе на веома великим дометима. У теорији, С-300В4 би могао Израелцима онемогућити да AWACS поставе на било који користан домет.
АWАCS би или морао остати предалеко да би био од користи, или преузети велики ризик да буде оборен са веома брзом и веома покретљивом ракетом (С-300В4 ракете имају пакет лета од 400 км на 7,5 Маха или 350 км на 9 Маха!). Ако Израелци закључе да Сиријци сада имају С-300В4, они ће морати драстично смањити своје ваздушне операције у Сирији и пребациће се на тактичке (земља-земља) балистичке ракете и артиљеријске системе дугог домета. Више С-300 такође побољшава укупну радарску покривеност и попуниће неке празнине које су створили сиријски планински венци.
Треће, остало је релативно нејасно, можда и намерно, које системе електронског ратовања је Русија распоредила (или ће распоредити) у Сирији и у ком броју. Могући кандидати укључују Зхител Р-330Зх електронски обавештајни систем и систем за ометање, Борисоглебск-2 РБ-301Б оружани систем за електронско ратовање и Красуха-4 систем за ометање.
Што се тиче аутоматизованог система за команду и контролу који би могао бити распоређен у Сирији, моја претпоставка је да би Полyана Д4М био главни кандидат. Каква год ова мешавина на крају била, ја бих тврдио да ово представља значајнију способност него додатни С-300 лансери. Наравно, то је мешање јабука и наранџи, али морамо имати на уму да су ови системи за електронско ратовање изузетно моћни мултипликатори силе који могу драстично повећати и руске и сиријске одбрамбене способности тако што ће ометати ГПС сигнале, линије података, сигнале мобилних телефона (који се користе за циљање и обавештајне послове).
Електронско ратовање је једно поље у ком су Израелци увек уживали огромну надмоћ над својим арапским жртвама, а чињеница да се то сада променило је изузетно узнемирујући развој за њих, чак и ако то никада неће признати.
Као што је предвиђено, Израелци су се изјаснили као супериорни и нерањиви, тако да ће они наставити своју политику (потпуно илегалне) агресије према Сирији. Они имају неколико опција овде: Израелци би могли одлучити да се држе основних симболичних напада на незаштићене мете и да објаве сваки пут да су уништили огромно складиште ракета Хезболаха или сиријско постројење хемијског оружја.
То би у великој мери помогло у подстицању Нетањахуових “патриотских“ акредитива, задржавајући праву акцију на чисто симболичном нивоу. Друга опција би била да употребе балистичке ракете и артиљерију дугог домета и да ударе на неке стварне мете.
На крају, Израелци би могли покушати да покрену сложен и велики ваздушни напад на сиријске системе ваздушне одбране у покушају да покажу да С-300 нису велики проблем за њих.
Опција коришћења балистичких ракета је вероватно највероватнија (и ако Сиријци не држе своје С-300 прилично близу један дугом (како би се могли међусобно штитити), Израелци би такође могли да их униште).То је прилично ризичан план јер би, уколико би био успешан, то само резултирало са више испорука система ваздушне одбране из Русије.
Ово је нешто чему би се САД могле оштро противити јер сваки пут када Руси испоручују војну опрему Сиријцима како би их заштитили од Израелаца, они такође побољшавају сиријску способност да са своју земљу одбрани од САД/НАТО/ЦЕНТЦОМ напада (испорука С-300 Сиријцима је једнако катастрофална за САД као што је и за Израел, тако да претпостављам да су амерички команданти прилично људи на Израелце због стварања ове ситуације).
Важно је имати на уму да иако су С-300 засигурно значајни системи ваздушне одбране, они нису чудотворно оружје које би, само по себи, могло спречити Израелце да нападну Сирију. Најновија испорука војног хардвера из Русије ће дефинитивно означити нагли пораст у сиријским (и руским) одбрамбеним способностима, али ако су Израелци одлучни да наставе да нападају Сирију, Руси ће морати да испоруче још система.
Говорећи о Израелцима, њихова велика делегација која је путовала у Москву је очигледно успела само да додатно изиритира Русе. Спекулисао сам да су они можда представили неке врсте ослобађајућих доказа, али сам погрешио: очигледно је да нису имали ништа да кажу осим “Иран је лош“ и “Сирија је одговорна.“ То је оно што је изазвало Русе да покажу евиденцију радарских података руског С-400 у Сирији како би доказали да је свака реч коју су Израелци рекли била лаж, лаж и лаж.
Ја то видим као још један доказ апсолутно невероватне комбинације огромне неспособности и невероватне ароганције Израелаца. Начин на који су они спровели читав свој напад је већ сведочанство њиховог огромног мањка професионализма, и само су додали уље на ватру када су се појавили у Москви и погледали Русе право у очи и лагали о свему (иако су морали знати да су Руси имали све забележено из секунде у секунду).
Када је Путин говорио о “ланцу трагичних околности,“ он је врло љубазно покушавао да им да прилику да се извине и надокнаде Русима, али за израелски Херенволк (“господарску расу“) би то било потпуно неприхватљиво. Они су урадили оно што увек раде: Појачали су притисак и оптужили све своје критичаре за антисемитизам. Шта је још ново?
У закључку ћу рећи да, иако бих врло лако могао погрешити, да још увек не верујем да су Израелци имали неки софистицирани план да остваре још неке циљеве.
Током протеклих годину дана су Израелци обавестили Русе о својим планираним ваздушним нападима у Сирији путем њихове деконфликтне линије само у 10% случајева. За преосталих 90% случајева се нису ни потрудили, упркос томе што су у свом споразуму са Русијом обећали да ће то учинити.
Насупрот томе, Руси су увек обавештавали Израелце о својим операцијама, као и Американци према Русима. Али Израелци једноставно мисле да се они не морају придржавати било каквих норми понашања. Такво понашање их у будућности може довести у велику неприлику и отворени рат са Русијом.
Путин је за Србе нови Романов. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
