Пише: Светислав Басара
Маркс и Енгелс су, рецимо, „оптирали“ за јаје, па су у својим списима мале балканске народе описали као „ропске“ и предвиђали им скори нестанак са лица света, а мали балкански народи су им се „осветили“ тако што су – када је куцнуо час – оберучке прихватили марксизам-лењинизам.
Посматрајући стање ствари малих балканских народа, неки би циник рекао да Маркс и Енгелс нису били далеко од истине, али оканимо се ми марксизма и цинизма, па завиримо у учионицу друге школе мишљења – назовимо је хуманистичком – која научава да одговорност за подаништво пада на кокошке, то јест на тирјане и тираније који су у процесу дугог трајања популације малих балканских народа на силу претворили у поданичку биомасу.
Много ближи тачном одговору на горње питање, био је Хасо који је на Мујино филозофско питање „шта је, Хасо, било прије, кокошка или јаје“, одговорио „их, ба, прије је било свега“, али ни Хасин одговор није задовољио моју неутаживу жељу за знањем, па сам, наџак какав сам, незадовољан и марксистичким и хуманистичким објашњењем, одлучио да оснујем и четврту школу мишљења која кривицу за поданичку беду малих балканских народа не сваљује ни на кокошкаре ни на јаја, него на јајаре и кокошаре.
Сад би требало да вам пукне пред очима – мада чисто сумњам да хоће – да је у таквој филозофској поставци ствари апсолутно свеједно да ли су старији кокошари или су старије јајаре. Питање је, заправо, апсурдно јер и једни и други живе на рачун једне старије појаве – туђих кокошака. Е сад, на неким другим геграфским ширинама и дужинама кокошарство и јајарство су тешко кривично дело – у Енглеској су богме, до средине XИX века јајаре и кокошари кажњавана вешањем – на папиру су кривична дела и у правним системима малих балканских народа, али некако делимично, од случаја до случаја.
Како сад то? Лако, брате. Ако неко на Балкану, а нарочито у Србији, украде кокошку или јаје, факат ће заглавити у мардељ, осим у случају да док краде узвикује „живео краљ“ или, ако га саватају, органима гоњења објасни да је кокошку/јаје украо да би краљу направио доручак.
Сад би Маркс и Енгелс, да су живи, гракнули – па то смо и ми говорили, нешто учевнијим језиком, додуше, али суштина је иста – тираније су могуће само тамо где су кокошари и јајаре нису не само сиротиња раја, него и елита и краљеви. Да је томе тако доказ је масовни стампедо на отварању ланца Лидлових супермаркета у којима је пилетина малтене џабе.
Прочитајте ОВДЕ o чему се ћути на безбедоносним форумима у Србији.
