Пише: Емир Кустурица
Када су ми, својевремено, послали упитник “Ко је ко у Бошњака”, запитао сам се зашто такав наслов књиге у граду у којем су многи родољуби страдали за мултиетничку Босну и одговорио зашто се у ту књигу не могу уписати:
- Испред мене би се испречила језичка баријера. Тешко је замислити Бошњака који говори српски, а српски је мој матерњи језик. Када бих занемарио језичку баријеру и пошао идејом религије, а то је овде обичај, ствари би добиле драматичан облик. Када бих постао религиозан, а то у мојим годинама може да се деси, дакле када бих постао муслиман, као и сви Бошњаци, молио бих се Богу на српском и то би било скандалозно. Мислим да би онда сарајевски интелектуалци, који су достојанствено потискивали потребу да ме линчују, имали потпуно право да то учине. Доказивати да сам ја Бошњак, било би претешко…
Како нас Европа гуши?
Садашња владајућа надвласт гуши суверене државе. Европске интеграције, које се отварају пред нашим очима, такође воде нестајању плирализма унутар тог новог конгломерата. Сваки комесар или функционер у “влади” Европске уније није биран на слободним изборима, него је доведен, и није случајно да се пред њиховим именима налази оно совјетско – комесар.
После нереда који су настали након распада СССР и ратова који су вођени, уместо да се осуђују политичари и генерали НАТО за кршење свих постојећих закона, највећи број западних грађана је уверен да је рат против земаља на Блиском истоку, па и Србије, био потребан и правичан. Западна идеологија комбинује и меша идеје у зависности од својих потреба. Једна од таквих идеја је: западне вредности и начин живота су најбољи на свету, иако за већину људи на планети те вредности имају погубне последице. Западни човек, симбол најбољих вредности, постаје нови “суперчовек”. Онај којег је својевремено Хитлер промовисао и кога су звали “убермен”, сада је развијен у телима већине белих западњака.
Љубав према Републици Српској, Србима и Русима
Моја трећа књига, под називом “Шта ми ово треба”, која је објављена у издању “Вукотић медије”, саткана је од дневничких записа у последњих двадесет пет година, од рата у БиХ до данашњих збивања у земљи и свету.
Све је у књизи настало из потребе да сведочим о времену у којем живим и оставим траг онима који ће у будућности проверити да ли нам је све ово требало. У записима су драматичне еоизоде око снимања филма “Андерграунд”, полемике са сарајевским јавним личностима, разлози зашто не могу бити муслимански издајник ако нисам мулиман, зшто ам ртао српском културом и хришћанством, зашто волим Републику Српску и Русију и зашто Србији не дају да буе и Исток и Запад…
Кустурица у овој књизи, у 80 поглавља, сведочи о свом, али и нашем живљењу.
Извор: Недељник
