Иако се највише прича и пише о миграцијама ван земље, врло је “живо” и унутар граница Србије и унутрашње миграције, као и оне у иностранство, свакодневно остављају многе градове и села напуштенима. Првак у броју досељених становника према подацима Републичког завода за статистику за 2017. годину је, потпуно очекивано – Београд. Чак 49.494 људи доселило се у нашу престоницу током претходне године, а оно што је занимљиво истаћи, јесте да је највећи број њих дошао из места која се су непосредној близини Београда и то 30.800 њих.
– Већина младих рођених деведесетих је отишла да би студирала и већина се никада није вратила. Ивањица је град од 30.000 људи, а нема ниједан факултет, па за оне који би желели нешто више не постоји опција него да оду од куће. Ако ме питате да ли је то једини разлог што сам отишао, рекао бих ипак да је и већи од студија осамостаљивање, које доле ретко ко оствари у правом смислу те речи – објашњава Миленковић.
Београдска општина на којој се највише људи доселило је Звездара, где је из најразличитијих разлога дошла 6.821 особа. Звездару у стопу прати Палилула, са 6.228 досељеника и Нови Београд са 6.049 људи. На другом месту иза Београда је Нови Сад, али са значајно мањим бројем досељеника. У главни град северне покрајине преселило се 7.802 људи.
Ниш је трећи град по броју људи који су се преселили из неке области и то 3.484 људи, а занимљив је податак да је и нишка општина Палилула најпогодније место за живот, па се од укупног броја људи који су се преселили готово трећина одлучила за тај крај града – њих 1.009. За овим градовима следе Суботица са 1.977 досељених људи, затим Крагујевац са 1.888 њих, Краљево, Крушевац, Јагодина и помало неочекивано на листи са највећим бројем досељеника нашао се и Нови Пазар, где је емигрирало 1.007 људи.
Ко је у плусу, а ко у дебелом минусу по броју досељеника?
Миграциони салдо представља разлику између броја досељених и одсељених лица на неком подручју. У зависности од тога да ли је већи број досељених или одсељених, он може бити позитиван и негативан. У години за нама позитиван миграциони салдо, односно више досељених него одсељених има Београдски регион са 6.437 више досељених. Занимљиво је да је у Београду и општина са салдом у највећем минусу и то је Стари Град где је 419 људи мање. Мали, али ипак позитиван миграциони салдо има и Војводина са 670 људи у плусу. Преостала два региона су у минусу и то регион Јужне и Источне Србије са 3.020 људи мање кад се упореде досељени и одсељени, док је ситуација најалармантнија у Шумадији и Западној Србији. Ове области су у мањку чак 4.087 људи само у прошлој години.
Што се тиче градова који су најдоминантнији по негативној статистици одлазака, на првом месту је опет регион Београда, али није на одмет поменути да је већина тих миграција са једне општине на другу, па се сељење не може третирати као одлазак из самог града. Слична ситуација је и са Новим Садом који је на другом по броју одсељених, 5552 њих, док је Ниш на трећем са 3.095 људи који су се или одселили са једне на другу нишку општину или отишли у други град. Следе редом: Крагујевац 1.834, Чачак: 1.833, Шабац 1.686, Лесковац 1.655, Зрењанин 1.590, Крушевац 1.515 и Панчево 1.433 одсељеника. Ипак, упркос лошем тренду постоје и добре стране мањих градова.
– На првом месту то је блискост која постоји међу људима, али и то што је све близу и за час си ту где желиш да будеш – каже Миленковић, а велике градске гужве су један од разлога што се многи одлучују на повратак у мањи град и покушају да тамо оснују породицу и сопствени бизнис, иако је и даље већи број оних који раде супротно.
На питање да ли постоји опција да се некада врати у родно место, Стефан тврди да постоји хипотетичка вероватноћа.
– Вратио бих се, али само када би се и други људи који су отишли, а моји пријатељи вратили. У супротном немам шта да радим у Ивањици – закључује Миленковић. Првак у броју досељених становника према подацима Републичког завода за статистику за 2017. годину је, потпуно очекивано – Београд.
Жене више одлазе из својих градова
Највећи број досељеника припада старосној групи од 25 до 34 године, а оно што је приметно је да баш у том узрасту драстично више је жена које одлазе у друге градове. Ако је око 12.000 мушкараца у у овој старосној доби отишло, жена је готово двоструко више, па их је негде око 21.000 хиљаду одселило да се окуша на другом месту. Како године одмичу све мање људи мигрира и, зачуђујуће, све мања је разлика између броја мушкараца и жена који су отишли.
Погледајте ОВДЕ зашто пољски председник изазива Русију.
Извор: Блиц
