"Борба за правичне и праведне изборне услове мора бити перманентна и доследна. У тој борби режим Александра Вучића мора да осети нашу одлучност и снагу и у том циљу не треба бежати ни од радикалних решења. Било би најбоље да наши захтеви који су утемељени у цивилизацији 21. века буду одмах прихваћени, али ако се то не деси, треба ићи и на протесте, демонстрације, па и на колективни посланички штрајк глађу као последње решење", каже Живковић и додаје:
"То значи да сви посланици опозиције, ако дође до нужности таквог решења, треба једног дана да седну у своје клупе и да дамо изјаву да их нећемо напустити док се наши праведни захтеви не испуне. За све то време нећемо ни узимати храну и позваћемо грађане да се окупе испред парламента. Понављам, то би било крајње, изнуђено решење."
Живковић наводи да би „цела та процедура била борба за права грађана на демократски слободни избор“, а не борба за привилегије посланика, али и подсећа да такав потез није само "реч на папиру", већ нешто што му у политичкој борби није страно.
"Давне 1996.године штрајковао сам глађу са захтевом да се на локалним изборима у Нишу омогући контрола опозиционим представницима на бирачким местима. Штрајк је успео и на тим изборима смо победили", објаснио је он.
Асад је победио, а Вашингтон изгубио у Сирији. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Курир
