Пише: Ростислав Ишћенко
То јест, свако ко не воли апсолутну аутономију УОЦ-МП (Украјинска православна црква- Московска патријаршија), која је независна у кадровском, финансијском и имовинском питању, потпуно је самоуправљачки, а такође има и значајну тежину у Светом синоду Руске православне цркве (тј, то није Руска православна црква која управља са УОЦ, већ УОЦ контролише Руску православну цркву).
Добродошли у директно потчињавање Цариграду. Вратоломеј ће лично одлучити ко завређује какво достојанство, кога би требало именовати за коју епархију, а он ће бити задужен за финансије независно.
Али су Вратоломеј, и Синод Цариградске патријаршије који га подржава, отишли много даље. Анатема наметнута од стране РОЦ-а (Руске православне цркве) је уклоњена од такозваног патријарха УОЦ-КП (Кијевски патријархат) Филарета и де факто признату канонску исправност и УОЦ-КП и УАОЦ (украјинске аутокефалне православне цркве) – шизматичне псеудо цркве.
Ово је главни, најопаснији и нимало обавезан корак предузет од стране Цариграда. Вартоломеј је могао радити на овој креацији у Украјини, подређеној структури Цариградске патријаршије, која би могла добити аутокефалију, без уклањања анатеме од Филарета, без признавања шизматика. Било је разумно задржати овај аргумент, како за преговоре са Московском патријаршијом, тако за утицање на унутрашњу ситуацију у самозваним црквама. Ипак, Вратоломеј га је изнео на сто, прекидајући своје начине за могућност успостављања односа са Москвом.
Цариграду се жури да започне рат. С једне стране, то указује на недостатак поверења у чињеницу да ће се прозор могућности, који му се отворио у Украјини, поново отворити током дужег периода.
Да вас подсетим да Порошенко није показао никакав интерес за аутокефалијом током прве три и по године своје владавине. Она га је интересовала само као изборна технологија.
Не постоји гаранција да ће након завршетка изборног циклуса украјински политичари бити једнако повољно наклоњени захтевима Цариграда. Подсетићу вас да је уместо да тражи аутокефалију, Вратоломеј кренуо да успостави чврсту контролу над украјинским православљем.
Вартоломеј себе промовише као православног папу
С друге стране, а ово је много важније, Вартоломеј је искористио ову ситуацију да оде далеко изван граница саме украјинске кризе. Он је прогласио (и у томе је био подржан од стране Цариградског синода) своје право на јединствену власт у читавом православном свету, неку врсту православног папства.
Иницирајући тежак сукоб са РОЦ-ом (и уклањањем анатема на шта Вратоломеј није имао канонска права, и прихватањем анатемисаног Филарета да комуницира анатемом до самог Вратоломеја), Цариград води православни свет далеко од дискусије о амбицијама Вартоломеја, приморавајући локалне цркве да одлуче са ким су – Цариградом или са Москвом.
Циљ поделити православље
Истовремено, постоји претња да се подели не само православни свет, када део локалних цркви подржи Констатинопољ а неки Москву, већ и поделе у свакој појединачној цркви.
Ове вишеструке поделе су такође опасне јер ће дестабилизовати ситуацију у оним државама у којима ове цркве функционишу. Другим речима, говоримо о дестабилизацији ситуације и изазивању верских сукоба не само у Украјини, већ и у источној Европи, конкретно на Балкану, у Северној Африци, Малој Азији и Леванту.
Ако грађански верски оружани сукоби захвате овај регион, велики рат ће готово одмах покуцати на врата човечанства. На крају крајева, неки ће бити окривљени за дестабилизацију Вартоломеја и САД-а, док ће други бити оптужени за Руску православну цркву и Москву.
Главни злочин Вартоломеја је то што је, изазвавши кризу која је била испуњена цивилним и међудржавним војним сукобима (укључујући и оне дуготрајне, високог интензитета), Цариградска патријаршија је политичке структуре Русије, САД-а и ЕУ лишила контроле над одвијајућим догађајима.
Међутим, ни он није добио такву контролу. Ескалација треба да се повећава аутоматски, и на експлозиван начин. У овом случају, механизам деескалације је потпуно одсутан. Чак и ако неко замисли оно немогуће – потпуну и безусловну предају Руске православне цркве Вратоломеју, чак и тај потез не може довести до деескалације сукоба, с обзиром да ће одвојене јерарси, свештеници, манастири и лаици говорити против Вратоломеја и његове “патријаршије.“
Подела православних држава и међусобни рат
Могућност избегавања сукоба који ће се, почевши као чисто религиозан, брзо развити у војно-политичке сукобе тих одређених држава (као и унутар њих), више не постоји. Једино питање је коликог ће обима бити и колико ће земаља покрити, да ли ће га бити могуће локализовати унутар Украјине.
Требало би схватити да су активности Вартоломеја намерне – није било тешко прерачунати могуће одговоре, они су лежали на површини. Односно, он је намерно иницирао крвопролиће и ситуација је измакла контроли.
Ризиковао је човечанство зарад својих амбиција, а Синод Цариградске патријаршије га је подржао у томе. То значи да је постојала таква политика већ дуже време.
Патријархат ће се некада, највероватније ускоро, променити, али политички принципи изнети од 9.-11. октобра 2018. године од стране Вратоломеја и Синода Цариградске патријаршије ће постојати деценијама, ако не и вековима.
Светско православље никада неће бити исто као и пре последњих одлука Цариграда. Одиграо се Велики раскол, и чињеница је да ће у току једног миленијума он и даље тровати верски и политички живот.
У блиској будућности, талас дестабилизације чека огроман регион, од Карпата и Дунава до главних вода Нила и обала Еуфрата. Али наравно, Украјина ће морати да издржи први ударац, УОЦ, њен Примат, најблаженији митрополит Онуфи, који је главни бранитељ канонског православља у Кијеву и на ком лежи крхко јединство УОЦ-МП.
Све што се до сада догодило у Украјини је ништа спрам онога што се сада припрема. Али Порошенко, који је иницирао све ово, неће бити бољи, само ће се погоршати.
Само изузетно ограничена, потпуно неадекватна особа је могла своју земљу бацити у кризу грађанског верског рата, чији се развој не може контролисати.
Међутим, као што је речено, ова криза је толико значајна и опасна, покрива толико много земаља, да убрзо нико неће имати времена за Порошенка и његове проблеме.
Хаос на Косову, има рањених у пуцњави између полиције и наоружане групе! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
