Он је Михаило Милорадовић, пореклом Србин из Херцеговине, генерал који је командовао руском војском у турско-руском рату и борбама против Наполеона, у педесет победоносних битака.
Био је дечак, по свему изузетан. Најбољи у школи. Ненадмашан у војним вештинама које су га издвајале из генерације. То су и биле препоруке да га царска Русија регрутује у најпрестижнију школу кадета, у Петрограду, престоници његовог времена. Успешно је завршио школовање, а одавде, где се данас може чути сећање које траје и негује се више од два века, о генералу и првом човеку некадашњег Петрограда.

Војсковођа Михаило Милорадовић (12. октобра 1771 - 26. децембар 1825), је описао себе, своје порекло и отаџбину предака, силом гоњених из поробљене српске Херцеговине који су уточиште и прибежиште нашли у православној Русији, пре више од два века. У историји ове породице може се наћи да их је пут у Русију одвео, јер нису желели да "своју веру продају за вечеру".

Ова, 2018. година је двестота годишњица када је Михаило Милорадовић, по заслузи, постао губернатор Петрограда, древне руске, царске престонице. У Ермитажу, на обали Неве,  уписани су трагови српског трајања, о којима сведочи не само портрет Михаила Милорадовића у војној галерији Ермитажа.

И војна галерија из 1812. је на почасном месту, уз свечану салу у којој су руски цареви примали најважније госте.

- Ево нас пред портретом Михаила Милорадовића, потомка српских Херцеговаца, неимара манастира Житомислић (1568), који и данас одолева вековном трајању српског народа, надомак Мостара, и сведочи о коренима, али и страдањима вашег народа - говори Иван Фјодорович Прима, професор српског језика на универзитету Санкт Петербурга.

- Овај портрет који је урадио Џорџ Дон, према свему што прати биографију Милорадовића, а то је у документима и сачувано, био је леп, храбар, частан и достојанствен као што је, кроз векове, била и његова Србија.

Непоновљив је сусрет са војном двораном музеја Ермитаж, на обали Неве. Преплићу се судбине, прикази борбе из руско-турских ратова... И, из победоносне епопеје против Наполеона. Уз портрет Михаила Милорадовића, међу више од три стотине портрета су Суворов, Кутузов... Галерија јунака у хеленској одбрани непокорене Русије. Пред овом сликом, готово да застаје дах.

- Михаило Милорадовић уписан је у победничку историју царске Русије. И ви, Срби, а посебно ми, Руси, пред овим портретом треба да застанемо, јер је ово место почасти и поноса - говори Елизабета Павловна, кустос војне галерије Ермитажа.

- Овде се уче лекције о узвишености, патриотизму, одбрани вере... Колико смо ми, Руси, поносни, толико треба да буду поносни и Срби, из чијих је корена изникао овакав један јунак.

Шта каже биографија Михаила Милорадовића, славног војсковође Кутузовљевог "крилатог генерала", и губернатора Петербурга, у време царске Русије. У ову, његову биографију, уписано је да је био, не само славни војсковођа, већ да је, током најтежих битака за Русију, показао и да је човек. Човек, у правом смислу те речи. Борећи се за Русију, борио се и за сваког војника. По људскости је и уписан, као нико пре ни после њега. Мудрошћу херцеговачког Србина, коју је наследио од предака, Богдана и Стефана, који су почетком седамдесетих нашли уточиште у Петербургу, водио се до краја живота. Руски војници су га волели и следили, забележили су руски биографи. Велика жалост је била у народу тадашње Русије, када су га у устанку противника цара Николаја Првог, управо руски војници убили. Пуцали су му у леђа.

- Пре него што је издахнуо, молио је да му кажу ко су убице. Одговорили су му посилни: "У вас нису пуцали руски војници", пуцали су издајници. Он је узвратио: "Сада мирно могу да умрем".

Преци, верници и ратници

Племићка породица Милорадовић, из околине Мостара, у Русији је потражила уточиште, бежећи од турске власти, почетком 18. века. У тадањши, царски Петербург, први су стигли Богдан и Стефан, рудари, копачи сребрне руде. Породица се касније увећавала и за време Петра Првог Великог, тек се пронело њихово име у великој, царској Русији, која ће прославити његове српске корене. Михаило Милорадовић, знаменити руски војсковођа и први човек петроградске губерније, сахрањен је у манастиру Александра Невског, у Санкт Петербургу. У крипти, испред олтара, почивају његове мошти.

Мостарски Срби

Током претходних деценија, међу екскурзијама са бивших југословенских простора, које походе Санкт Петербург, најмање је мостарских Срба. Да знају који њихов предак почива у једном од најзнаменитијих манастира, а можда им још то нико није ни рекао, долазили би да се поклоне моштима Милорадовића. Нешто науче у овом, најзнаменитијем музеју на свету, у коме Руси чувају успомену на њиховог претка.

Извор: Вечерње новости