У оквиру јавне расправе која ће бити вођена до краја ове године, планирано је да се одрже "трибине у Грачаници и Призрену", на којима ће, према плану, учествовати представници мањинских заједница, укључујући и Србе.
Посланик Српске листе у косовској скупштини и члан Одбора Зоран Мојсиловић рекао је на седници да Српска листа неће учествовати у јавној расправи и да њени представници неће присуствовати трибини у Грачаници.
Он је раније рекао да је наведена одлука да се кроз измене закона, уместо кроз измене Устава, изврши трансформација КСБ супротна интересима Срба и Резолуцији УН 1244.
Међутим, како наводи приштински "Зери", трансформација КСБ у војску може да буде спроведена само у складу са косовским уставом, имајући у виду и забринутост свих мањинских заједница, рекли су представници Канцеларије ЕУ у Приштини за овај лист.
- Европска унија тражи да се трансформација КСБ изврши у складу са Уставом Косова и узимајући у обзир интересе и забринутости свих заједница у земљи, а не на начин како је то учињено приликом првог читања у парламенту, без сагласности Српске листе - навели су из мисије ЕУ у Приштини.
"Зери" пише да су из Канцеларије ЕУ рекли да подржавају свеобухвати процес који доводи до усвајања закона о трансформацији КБС.
Према званичним подацима, КСБ имају 5.000 активних припадника и 3.000 у резервном саставу, а у том саставу је и стотињак припадника српске заједнице, од којих двојица са чином мајора.
Планом трансформације, предвиђено је да се број активних припадника повећа за сто одсто, а први конкурс за попуњавање новоотворених радних места у ресорном министарству одбране и структурама ове службе биће расписан почетком наредне године.
Косовски парламент је прошле недеље усвојио три закона о трансформацији КСБ у војску с циљем да заобиђу уставне проме за које морају да се питају и представници српске заједнице.
Приштински медији пишу данас да усвајање три нацрта закона у начелу у косовској скупштини не дефинишу Косовске снаге безбедности (КСБ) као војну силу, наводећи да функција и уставни мандат КСБ-а остају непромењени.
Судећи по ономе што је речено у пакету нацрта три закона, који регулишу положај и улогу КСБ-а у косовском друштву, бивши председавајући Уставног суда Енвер Хасани је навео неколико карактеристика КСБ-а, као уставне институције, пренео је РТС.
Према његовим речима, правна инфраструктура за постепену трансформацију КСБ-а у војску у целини, личи на јапански случај, како по облику тако и садржају. Устав Јапана, наводи се, забрањује формирање војске, иако имају одбрамбене снаге, које изгледају као стандардна војска.
Јапански премијер Шинзо Абе предложио је 2013 године промену имена, чиме би, у суштини, постојеће снаге биле признате као војска. Разлог за иницијативу о промени имена Јапанци су навели, "агресивне кораке" Кине у вези са спорним острвима у Источном кинеском мору.
У централним институцијама у Приштини, као разлог за трансформацију КСБ-а у војску, наводе заокруживање државности и интегритета на целој територији Косова.
Иначе, КСБ настале су трансформацијом из Косовског заштитиног корпуса (КЗК) 2009. године, а та формација званичном демилитаризацијом Ослободилачке војске Косова (ОВК). Припадници ОВК постали су чланови КЗК-а. Косовским уставом КСБ су задужене за интервенцију приликом природних непогода.
Почетак трансформације КСБ-а у војску покренут у влади и настављен у скупштини, заобилази косовски Устав, по којем је за промену манадата постојеће формације потребна сагласност и српских представника у косовском парламенту.
Канцеларије ЕУ у Приштини позвала је на одговорајући процес усвајања законодавства о трансформацији КСБ-а, у складу с уставом Косова и узимајући у обзир интересе и бриге свих заједница на Косову, као и све релевантне заинтересоване стране.
Косовски премијер Рамуш Харадинај рекао је да ће изградња пуног капацитета косовских оружаних снага трајати око десет година и да ће бити подељена у три фазе. Харадинај тврди да ће институције у Приштини у потпуности поштовати мандат мисије Кфора, док ће КСБ остати партнер међународним војним снагама.
На Косову, додаје Харадинај, неће бити безбедносног вакуума, а трансформација КСБ створиће 2.500 нових радних места.
Прочитајте ОВДЕ како је то министар Црне Горе забио прст у око Србији.
Извор: Танјуг
