Месец дана пре гласања на конференцији Интерпола у Дубаију постаје јасно да би овакав сценарио могао постати реалност, упркос труду Министарства унутрашњих послова, али и Министарства спољних послова и Канцеларије за КиМ, да се пријем Приштине у Интерпол заустави.
Драматичне најаве о броју угрожених припадника полиције - униформисаних али и оних који су радили административне послове - никако нису произвољне, већ су резултат анализе информација и предвиђања потеза и циљева албанске стране, пише "Блиц" позивајући се на свој извор из МУП-а.
- Потернице би могле да буду формиране и на основу анонимних кривичних пријава или нових сазнања о наводним злочинима српских полицајаца. То би значило да се особама које би се налазиле на таквим потерницама - које ће, иначе, бити тајне - ограничава кретање, јер би практично могле бити ухапшене кад год напусте Србију. Држава, зато, озбиљно приступа тешкој борби која би требало да резултира блокадом пријема Приштине у Интерпол - извор листа.
Зато и не треба да чуди да је једна од кључних теза састанка Александра Вучића с аустријским колегом Ван дер Беленом била управо молба нашег председника да се Аустрија уздржи од гласања за улазак Приштине у међународну полицијску организацију.
- То би значило отварање најмање два значајна проблема. Први је тај што Албанци више неће хтети ни о чему да разговарају, већ ће само чекати следећи корак. Други је тај што би улазак Косова у Интерпол довео и до повећање броја потерница, то јест потерница против 5.000 Срба, учесника у сукобу 1999. године. Ти људи неће знати да ли могу да путују, и ствараће се тензије на дневном нивоу и додатни сукоби - рекао је Вучић. Српска агенда којом ће државе бити убеђене да гласају против приступа Приштине ослања се на два легалистичка аргумента. Најпре, пријем КиМ у Интерпол било би кршење резолуције 1244, која је једина према којој се и Србија - али и међународна тела попут Савета безбедности УН - управљају када је у питању статус Косова.
Осим тога, Интерполов интерни правилник недавно је измењен и у њему је јасно назначено да чланица тог тела не може постати нико ко нема елементе државности. На инсистирање српске делегације, тај услов је прецизиран, па сада Интерпол не би требало да у своје редове може да прими чланице које нису део Уједињених нација, у својству сталних чланови или земаља посматрача. Приштина не испуњава те услове, али је преко својих савезника у међународној заједници ипак издејствовала да ово питање дође на дневни ред на конференцију у Дубаију.
Србија зато планира интензивну дипломатску активност како би блокирала Приштину. Бројни састанци с амбасадорима и представницима међународне заједнице последњих дана само су део тих активности. С тим у вези, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић примио је јуче амбасадора Француске Фредерика Мондолинија. Осим разговора о досадашњој сарадњи полиција двеју земаља, Стефановић је Мондолинија упознао са ставом и аргументима Србије против захтева Приштине за пријем у чланство у Интерпол.
На предстојећем састанку Интерпола у Дубаију средином новембра, Приштина најпре мора да издејствује да питање њеног чланства доспе на дневни ред. Ако се то догоди, потребна јој је да више од две трећине чланица које буду гласале на конференцији подржи њен пријем у ово тело. У овом тренутку, и једна и друга страна труде се да сакупе што је више могуће сигурних гласова, јер се уздржане чланице не броје…
Како се за то време формира тзв. Војска Косова, погледајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
