Планови за куповину оружја су објављени убрзо након усвајања закона о успостави војске Косова која ће се састојати од 5000 војника и наводно ће бити “мултинационална”.
Почетком октобра је америчка амбасада у Приштини саопштила како косовски Албанци имају подршку Вашингтона у идеји стварања “мултинационалне професионалне војске према стандардима НАТО пакта, али с ограниченим мандатом”.
Након тога је 18. октобра парламент у Приштини подржао претходну одлуку владе о формирању пуноправне војске,а темељ ових оружаних снага биће постојеће Снаге сигурности Косова.
Од присутна 102 заступника у парламенту, 101 је гласао је за стварање Министарства обране на Косову, преноси Газета Експрес, те додаје како су представници мањинске странке “Српска листа” напустили дворану парламента у Приштини.
Према постојећем уставу Косова, војска косовских Албанаца, која ће због формалног “мултинационалног” карактера имати неколико припадника заједнице Срба, Рома, Бошњака и других мањина, може се створити изменом устава уз сагласност најмање две трећине од 120 посланика.
Косовске власти су 2017. године доношењем закона о проширењу овласти Сигурносних снага исте покушале трансформисати у војску, али су се суочиле с отпором и забраном не само међународне заједнице, него и Сједињених Држава, које из базе “Бондстил” и своје амбасаде у Приштини управљају Косовом као својим протекторатом.
Почетком октобра САД одједном мењају став и америчка амбасада у Приштини властима Косова дају “зелено светло” за успоставу војске и Министарства обране.
Одобрење Сједињених Држава долази непосредно након одлуке у септембру ове године тзв. премијера Харадинаја и кабинета министара самопроглашеног Косова да се одобри формирање војске и преустроји у оружане снаге постојећих Снага безбедности.
У безбедносном смислу ово значи додатно заоштравање односа на узаврелом југу Балкана, где се споре Македонија и Грчка, Србија и самопроглашено Косово, којег подржава суседна Албанија, где Македонију и Црну Гору раздиру етничке и друге поделе, а суседна Босна и Херцеговина је након недавно одржаних избора ушла у раздобље институционалне кризе, будући да Хрвати као конститутивни народ за свог члана Председништва не признају Жељка Комшића, изабраног углавном гласовима Бошњака.
“Зелено светло” америчке управе Приштини да може створити властиту војску, што је радикалан заокрет у односу на раније политике, додатно ће закомпликовати ионако сложене односе на југу регије. Чини се да актуелна америчка управа жели зацементирати силом наметнути оквир, који дугорочно дефинитивно није одржив.
Осим тога, косовски преседан је у само десет година послужио као правни темељ за сличне одлуке у Јужној Осетији, Абхазији, Ирачком Курдистану, на Криму и Каталонији. Међутим, на другим су местима барем проведени референдуми о самоодређењу, неки успешно, а неки не. Колико дуго Македонија може избегавати сличан сценарио? Којим ће путем поћи Босна и Херцеговина, која једва преживљава у “лудачкој кошуљи” Дејтонског споразума, али је још увек држава с два ентитета и три конститутивна народа?
Није важно ко ће се још позвати на овај преседан, али се већ сада може претпоставити да ће Американци и Европљани, ако им не иде у прилог, тада на сав глас грмети како је то бедно и јадно, или ће подржати тај процес, ако је у њиховом интересу.
Давање легитимитета сили и кршење споразума и Резолуције савета безбедности Уједињених народа, према којој Косово не може имати војску, САД не да нарушавају крхки мир између Срба и Албанаца, него стварају предуслове за напетости у целој регији које лако могу прерасти у отворене сукобе.
САД Русима предале замерке на пројектил 9М729. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: logicno. com
