Обележје, које је постављено на месном храму Преподобне мати Параскеве у Сјеничаку , открили су Саша Милошевић, заменик председника Српског народног вијећа у Хрватској и Ксенија Ђукић, аташе за културу у амбасади Републике Србије у Загребу.
- Био је непотребан другима, а несхваћен, занемарен и одбачен од својих и то је био тако велик и тежак терет да га није могао предуго носити па је умро сам, у психијатријској болници у Бечу са 50 година. Био је од оних великих људи, од генија чији допринос увелико превазилази границе његове струке, његовог Кордуна па и границе народа из којег је поникао - рекао је Милошевић.
Он је истовремено поручио да је Саво Мркаљ заслужио је много више - и да се школе, институти, културне и језичне установе зову по њему и подсетио да се Летња школа српског језика и културе коју организују СНВ и СКД Просвјета у Хрватској носи назив српског филолога.
Спомен плоча,чији је аутор академски вајар из Београда Љубиша Манчић, финасирали су Кордунаши из Чикага Петар Влајнић, Далибор Мркаљ и Светозар Данчуо, откривена је у оквиру обележавања Године Саве Мркаља - 235. годишњице рођења и 185. годишњице од смрти.
Тим поводом је у Сјеничаку приказана и изложба о његовом животу, делу и утицају на развој српског језика, а у богатом културном програму учествовали су песници, певачке групе, фолклорни ансамбли.
Прву писменост Сава Мркаљ је стекао у родном селу Сјеничаку у оквиру парохијалне цркве Свете Петке, богословију је завршио у Плашком, Архигимназију у Загребу, студије филозофије и математике у Пешти. У српском манастиру Гомирје замонашио се као јеромонах Јулијан. Умро је у Бечу 1833. године. Једина основна школа са називом “Сава Мркаљ” постојала је у Сјеничаку, али је 1995. године становништво протерано, а школа остала без ђака и напуштена.
Ужас у Нишу. Пацијенти заражени хепатитисом Ц. Више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг, Телеграф
