Оно што је уследило је једина забележена заједничка борбена акција руских и америчких специјалаца. Ђаконија је у својој књизи "Потрага за ратом" до детаља описао како је текла сарадња Американаца и Руса током зиме и пролећа 2001. На Косову и Метохији, али и на југу Србије.
Када је руски војник убијен, америчке трупе су учествовале у обезбеђивању зоне за слетање хеликоптера помоћу којег је транспортовано тело убијеног војника. Како наводи Марк Ђаконија, његов капетан је течно говорио руски, што је омогућили добру сарадњу специјалаца.
- Неколико дана након погибије руског војника, његови другови су у патроли наишли на 25-годишњег Албанца који је носио војнички каиш. Одвели су га у базу и за један сат су Руси и мој капетан сазнали тачну локацију кампа ОВПМБ-а и да се у њој налази између 40 и 80 бораца. Био сам наоружан аутоматским лансером граната МК-19 и упутили смо се ка области која се зове Веља глава. У једном тренутку смо дошли до знака којем је великим црвеним словима било исписано "СТОП ОВПМБ". Један младић, који је носио црвену беретку и АК-47, стајао је у близини и није могао да сакрије изненађење када је видео нашу заједничку патролу. Две зелене беретке су га савладале и Руси су почели да излазе из својих возила и да се крећу левом страном пута кроз шуму спремајући се за напад. Чуо сам узвике на албанском и кратке рафале. Почео сам да испаљујем гранате, а мање од минута касније, капетан је наредио прекид ватре. Руси су ускоро почели да излазе из шуме са заробљеницима, који су, док су их спроводили поред наших "хамвија" молећивим погледом гледали у нас као да су се питали шта им се то догодило - написао је Ђаконија.
Не треба заборавити да је НАТО убрзо након поменуте операције, тачније 24. маја 2001, дозволио нашој војсци повратак у демилитаризовану зону. То је уједно био и крај терориста Ослободилачке војске Медвеђа, Бујановца и Прешева.
Руси тестирају ново оружје, нико није сигуран шта је у питању, а верује се да може да направи пакао у свемиру. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Ало
