Корина Стратулат наводи да је Немачка последњих година била незванични лидер у ЕУ када је у питању процес проширења на Западни Балкан.
"Одлазак Ангеле Меркел може утицати на постојећи дух немачких иницјатива када је проширење у питању, али се не очекује драмтична промена основне политике Берлина по том питању. Можда ћемо видети мало померање удесно и више типичне ЦДУ задршке и по питању проширења, али не и велике промене", наводи Стратулат.
Она међутим указује да великих промена по питању политике проширења свакако неће бити ако дође до "глатке предаје власти" и Ангелу Меркел на челу Демохришћана замени Анегерт Крамп-Каренбауер, која такође припада умереном крилу ЦДУ.
Уколико се то не догоди и Меркел замени неко други - ствари се унеколико мењају.
"Фридрих Мерц, који се први пријавио за трку за челну позицију ЦДУ, је отворено говорио против проширења и том приликом рекао да "обнављање проширења тренутно није на нашој агенди" и да пре било ког даљег проширења мора доћи до јачања ЕУ јер у супротом Европа неће опстати у овом формату", упозорава Стратулат.
Аналитичарка Центра за европскиу политику оцењује да већу промену у ставу ЦДУ према проширењу не би требало очекивати ни у случају избора Јенса Шпана за председника странке.
"Ако би он био изабран за новог канцелара то би заиста била смена генерација и крај ере Ангеле Меркел".
Као представник фракције десног крила странке он је често критиковао канцеларкину политику према мигранитима и избеглицама.
"Позиције су му сличне аустријском канцелару Курцу, али не очекујем да у том случају дође до веће промене по питању немачког става о проширењу", наводи Стратулат.
Корина Стратулат додаје да питање проширања ЕУ на Западни Балкан до сада није представљало значајну тачку за друге партије у Немачкој сем за Зелене и донекле Социјалдемократе који се углавном залажу за нормалан наставак тог процеса.
Стратулат обашњава да ЦСУ има строжије виђење према политици проширења од ЦДУ углавном због противљења уласку Турске и миргационо-избегличке кризе, док Балкан не помињу директно. За СДП проширење јесте важно као начин за ширење стабилности, мира и сарадње.
"За СПД све земље Западног Балкна имају перпективу уласка у ЕУ при чему се посебна пажња посвећује развоју демократије и владавине права у тим земљама", каже Стратулат.
Према њеним речима, Немачки левичари се противе проширењу на земље које имају "ауторитарне режиме" при чему се мисли на Турску.
Они желе политику де-ескалације у Источној Европи што подразумева да нема нових чланова у НАТО, сарадњу са Русијом, и без немачких трупа у источноевропским државама Зелени у Немачкој, каже Стратулат, сматрају да је проширење успешна политика која доприноси слободи и стабилности у Европи, али и да мора бити условљено испуњавањем критеријума из Копенхагена и залажу се за приступање свих земља Западног Балкана ЕУ без икаквих промена граница.
ФДП и Алтернатива за Немачку не изјашавају се о проширењу на Балкан, а у фокусу им је углавном на противљењу уласку Турске у чланство.
"Оно што морамо имати на уму јесте чињеница да је по последњем Еуробарометру из пролеће 2018. године чак 63 одсто Немаца изјавило да су противи проширењу (31 одсто за, шест одсто не зна). То је већи проценат противљења него у Француској (60 одсто) или Холандији (59 одсто). Немачка је дакле друга по величини земља чији се грађани противе проширењу, одмах након Аустрије (69 процената). Просек ЕУ износи 46 одсто", закључује Корина Страулат у разговору за Тањуг.
Прочитајте ОВДЕ шта је то признао Тачи.
Извор: Танјуг
