Први Закон о лобирању у Србији прошао је током пролећа јавну расправу, а тренутно је у скупштинској процедури.

У земљи у којој лобирање често има негативно значење и везује се за „утицај на политичаре да донесу одлуке које одговарају моћницима", и мишљења стручњака су подељена.

Економиста Владимир Гоати каже да је „лобирање клизава материја, али да је добро да ће се нешто што већ неформално постоји, увести у законске токове".

„Лобирање значи ходник, али не треба да подразумева да се одлуке доносе у њему, већ да постоји систем."

Мирослав Милићевић, потпредседник Савета за борбу против корупције, каже да Савет мисли да је овај закон сада непотребан.

„За шта ће се у Србији лобирати? За добијање јавних набавки или за изградњу неког ауто-пута?

„То нису послови за лобисте, већ одлуке струке."

Шта је лобирање: Договори по ходницима или јурњава за председником

Милићевић објашњава историју лобирања - настало је у Сједињеним Америчким Државама још прошлог века, „тако што се прочуло где председник пије виски".

„Онда су сви живи политичари трчали у сред дана у тај хотел, да га јуре да донесе одлуке које њима одговарају".

Да ли ће синдикати или медији постати лобисти новим законом, када причају са функционерима? Одговор је не
Лобирање начелно представља, највише, утицај на законодавну власт, како би у интересу неке групе, усвојила одређене одлуке. Махом се тиче закона.

Добри примери лоби група јесу велике теме, попут климатских промена, или спољне политике неке земље, попут борбе Србије против независности Косова, кажу стручњаци.

Ипак, лобирање може да се односи на било коју одлуку, па и на локалном нивоу.

Ко може да буде лобиста?

Лобирање, тако, није пуко изношење ставова у јавности, на пример, синдиката или неких медија који праве причу, објашњава Немања Ненадић из Транспарентости Србија.

„Синдикати, новинари - неће бити лобисти, ако се нови закон усвоји.

„Лобисти ће, првенствено бити појединци или фирме које се региструју за ову област, а морају да прођу обуку у Агенцији за борбу против корупције.

„Лобиста није само неко ко се бори за своју ствар него треба да обезбеди и одређене информације које би помогле законодавцима да донесу праву одлуку."

Лоби групе су, али неформалне, и, на пример, привредне коморе или НАЛЕД, који предлажу измене, допуне закона у корист неких фирми или појединаца.

Добре и лоше стране Закона о лобирању, према подацима Транспарентности Србије

Минуси:

Нећемо много знати - Није обезбеђена транспарентност. То значи да законом није прописана јавност података, тако да не можемо да знамо ко је контактирао ког посланика у вези са којим предлогом.

Потенцијал за корупцију - Лобирање се односи на законе, а то су зоне где скривен утицај може да има штетне последице.

Неће морати да слушају наше предлоге - Ако, на пример, грађани учествују у јавној расправи или пошаљу предлоге за измене - нико није у обавези да их размотри.

Шта је са скривеним лобистима? - Закон ће де односити само на случајеве лобирања где неко ангажује лобисту који је регистрован. Они који су неформални - остају у тами.

Плусеви:

„Добро је да се уреди неко поље, па чак и ако није савршено" - Владимир Гоати сматра да је ово добар почетак за борбу против корупције.

Савет Европе за борбу против корупције мисли да је добра идеја - ГРЕКО препоручује увођење ових правила за народне посланике о начинима на који они комуницирају са лобистима.

Лобиста није само онај ко се бори за своју ствар него треба да обезбеди и одређене нове информације - Тако, на пример, неке организације могу да разговарају са посланицима о својим правима ако сматарју да су угрожена и да скрену пажњу јавности на њих

Забрањено је лобирање бившим функционерима наредне две године

Зашто уводимо лобисте

Група Савета Европе за борбу против корупције (ГРЕКО) дала је препоруку да се Закон о лобирању усвоји још до краја 2016. године, каже Ненадић и додаје да је „добро да (се) добије закон али су домети текста ограничени."

„Добро је што ће бити уведен регистар и контакт са лобистима, а забрањено је лобирање бившим фунционерима наредне две године.

„Сад, проблем је ако ће се то контролисати, јер је обавеза лобисте да пријави да је разговарао са послаником, на пример. Ту не улазе неформални развговори."

За шта се лобисти боре? Климатске промене су, на пример, тема у којој су лобисти широм света изузетно активни

Ипак, Милићевић тврди да је од 50 земаља са којима Савет сарађује, само седам усвојило овакво законско решење, а да је чак три - одустало од њега.

„Савет је против закона у овом тренутку, јер нам нико не гарантује да ће политичари морати да пријављују када им неко понуди мито или покуша да утиче на њих.

„Ако је то услов за улазак у ЕУ, хајде да сачекамо, лако ћемо га усвојити."

Прочитајте ОВДЕ како то брутално Кина туче рекорде?

Извор: BBC News на српском