Како се сазнаје, покренута је хитна организација спровођења ове наредбе, а Србија је одређена за централно чвориште овог гасовода, што нам даје стратешку позицију.

Извесно је да ће крак овог гасног коридора проћи кроз Србију, а нови гасовод Јужни ток треба да буде настављен на гасовод Турски ток, који је још увек у изградњи.

Подсетимо, изградња гасовода Јужни ток је прекинута средином 2014. због неслагања Русије и Европске комисије око услова његове изградње, и то у Бугарској, где је у октобру 2013. направљен први вар. Бугарска је у априлу 2014. размонтирала овај први спој цеви, а на ову одлуку је, поред незадовољства Брисела, у великој мери утицао и притисак САД.

Велика потражња за гасом из Русије утицала је ипак да се пројекат Јужни ток донекле замени пројектом Турски ток. Гаспром је 7. маја 2017 почео изградњу поморског дела новог гасовода, чији пројекат предвиђа изградњу две линије капацитета 15,75 милијарди кубних метара. Прва линија намењена је турским потрошачима и било је планирано је да се пусти у рад у марту 2018. године, док би се преко друге линије гасом снабдевале земаље јужне и југоисточне Европе.

Јужни ток најављиван као посао века за Србију

Уговор о изградњи Јужног тока био је је део великог Енергетског споразума о фазној сарадњи између Србије и Русије, и о њему су представници власти говорили као о послу века који Србији треба да донесе више од две хиљаде нових радних места, посао за десетине грађевинских фирми, економски бум и улазак Србије у уносне послове с транспортом природног гаса. Деоница кроз Србију требало је да буде дугачка око 400 километара. Према званичним најавама, требало је да кошта укупно око 1,7 милијарди евра, од којих је Србија требало да уложи око 830. Представници власти најављивали су раније да ће годишњи приход од транзитних такси када се изгради Јужни ток бити чак од 200 до 500 милиона евра за Србију.

Зашто Путин није желео заједничку конференцију након састанка са Вучићем прочитајте ОВДЕ.

Извор: Курир