Занимљиво конципирана као филмски лексикон, “Неиспричане приче” нису само књига о животу великог Рајка Грлића, његовој каријери на овим просторима и у свету, филмовима које је радио, великим овдашњим и страним уметницима са којима је сарађивао...То је и бревијар наших живота, судбина, страдања.
- Само током четири задње генерације моје породице на овом су се простору догодила три велика рата. И овај задњи, тако уредно договорен, опет је и можда дефинитивно показао да су све те генерације радиле потпуно залудан посао. Сви могући покушаји, сва уљуђивања, сва могућа ‘културна добра’. Све се показало залудним. Новопридошли варвари су све поништили у неколико дана - написао је Грлић у аутобиографској књизи “Неиспричане приче” .
Редитељ култних филмова ‘’Браво Маестро’’, ‘’Караула’’, ‘’Само једном се љуби’’, ‘’У раљама живота’’, ‘’За срећу је потребно троје’’ и др. 1991.године напустио је Југославију и био је уверен да се на ове просторе више никада неће вратити.
- Када смо завршавали „Чаругу“, то је била 1990. година, сећам се да сам изашао из светлосног тунела у којем смо снимали и рекао – ово је задњи кадар који сам икада снимио у овој држави. Нико још није знао шта нас чека, али се мирис тога ваљао по ваздуху. Десило се шта се десило, времена вас баце, ваш брод доживи ово - оно, али остане брод. Ја сам остао то што јесам, мој брод је бачен далеко, тачније, намерно сам отишао далеко, у Америку, јер ми се чинило да би ме прејако болело то што се овде догађало да сам био негде ближе. „Чаруга“ се сматрала последњим југословенским филмом, а онда је 2000. „прекваливикована“ у први хрватски филм, тако да сам „променио“ тим у којем играм – присетио се Грлић.
Дан након поменуте промоције, Грлић је, гостујући у емисији ‘’Дан уживо’’, истакао да се у Хрватској и у Србији догађа страшна поплава национализма и примитивизма.
- Велику кривицу у томе има такозвана интелигенција, која је пристала свесно или несвесно, у великом броју, да буде део националне помпе. Остало је јако мало часних људи, који изговарају то што мисле, без задршке, верујући да само тако помажу овом простору…
Извор: Правда
