- Он који је већ подизао “Зечји насип”, подносио рапорт Милану Недићу, свађао се чак и са Светим Савом, није могао да одоли том вирусу - сео је и написао овај роман у који је уклесао слику Београда од пре једног века - казао је Вукотић.
Истакавши да је Београд у време Великог рата био град удовица или кандидаткиња за удовице, књижевник Фрања Петриновић рекао је да је преко главних јунака из породице Рајић и стварних актера попут војводе Петра Бојовића, песника Милана Ракића и Арчибалда Рајса, Ковачевић дао велики допринос српској прози.
- Рат је невероватан феномен - набоде вас на рогове, изуједа очњацима или изудара задњим ногама и не завршава се потписивањем примирја - казао је Ковачевић, и додао да ће и после примирја, “неко носити црнину и јецати ноћу, неко ће погинути од неког разбојника који рат сматра бољим од мира, а профитери ће зидати куће у најбољим деловима града… – рекао је Петриновић.
Извор: Вечерње Новости
