Ја ћу “доказати техничке параметре“ који су омогућили С200 и ИЛ-20 да пркосе законима физике….
Пише: Joaquin Flores за fortruss
Видите пријатељи, Сакер а нарочито Мартјанов су пуни погрешних идеја о овоме …
Немогуће је да С-200, који лети на 2,5 километра у секунди и покрио би 100 км за само 40 секунди, да он погоди авион који је наставио да лети још додатних 5 минута након тог блиског сусрета са летом израелских Ф-16..
Ево инфографске мапе коју је објавило руско Министарство одбране…
Путања лета Ф-16 је забележена испрекиданом плавом линијом… лет шпијунског авиона Иљушин Ил-20 је забележен црвеном линијом.. (то је из Министарства одбране).
Заокружио сам тачку блиског сусрета жутим, са жутом стрелицом која показује на то… то је тачка где би Ф-16 требало да буду “скривени“ иза радарске рефлексије много већег Иљушина, и једина је тачка где би се то могло догодити.
Али Иљушин је некако успео да лети северно још додатних 40 км… па чак и да направи скретање од 90 степени на истоку како би дошао да се спусти у Хмејмим.. укупно време лета од око пет минута.
Али С-200 не може да лети пет минута, то је једна од најбржих САМ ракета на свету, са брзином лета од 2,5 километра у секунди и покрила би 100 километара за само 40 секунди.
Максимално време лета је 150 секунди (2,5 минута), током ког времена би покрила своју максималну удаљеност од 375 км.
Андреј, молим вас, реците нам како је то могуће…?
Ил-20 има брзину крстарења од око 600км/ч, што је 10 километар у минути…. то је на његовој крстарећој висини од 8.000 метара, а Министарство одбране је пријавило да је авион погођен док је летео на 5.000 метара и на свом спуштању како би слетео у Хмејмим.
Мапа Министарства одбране јасно показује да је Иљушин летео северно још 40 км након тог “блиског сусрета“ са Ф-16, а затим је направио још једно скретање од 90 степени удесно како би се вратио ка сиријској обали на своје крање слетање назад у Хмејмим.
Тек након што је што је направио то коначно окретање, авион је погођен.
Значи, имамо авион који лети пет минута након тог наводног “радарског маскирања“?
А С-200 који може да покрије 300 км за два минута је шта тачно радио још та три минута која недостају?
Можда је лебдео у међуваздуху са искљученим мотором… само чекајући да Иљушин полако стигне до тачке на 40 км од “радарског маскирања“… пре него што је одлучио да поново покрене мотор а затим дође и погоди Иљушина?
Реч је о једноставној физици летења… званична прича је немогућа.
Да је С-200 уопште покренут, то би било са удаљености од вероватно од 100км, тако да би до Иљушина стигао за мање од минута са те тачке билског сусрета.
Иљушин би у том једном минуту могао да лети још највише 10 км, и срушио би се на месту где сам на мапи поставио црвену стрелицу.
Видео сам да многи коментатори овде исмевају Сакера и Мартјанова, и то је потпуно оправдано, јер Сакер нема никакве техничке акредитиве ни у физици ни у математици, и он је то врло јасно показао током више стотина хиљада бесмислених речи.
Мартјанов барем има истинско војно образовање, али изгледа да ни он не размишља много о основима физике…
Људи, чињеница је да су те “званичне“ информације често очигледна лаж, сви то знамо, за оне који има неку релевантну стручност у техничким стварима као што је физика лета…
Сећате ли се када је Турска оборила руски Су-24 авион у новембру 2015. године? Тада је било много дискусија о тврдњи са турске стране о томе да је Сухој летео кроз турски ваздушни простор 17 секунди.
У време када је Пол Крејг Робертс ушао у дебату, она се вртела око физичке могућности да Сухој лети тако споро да остане у турском ваздушном простору толико дуго, док покрива веома кратку удаљеност. Дебата међу лаицима се вртела око аеродинамчке брзине Сухоја, тј. минималне брзине лета авиона.
Споменуо сам Пол Крејгу Робертсу да је дебата била бесмислена и објаснио неколико битних основа физике лета, а Пол Крејг Робертс ме је подстакао да проширим то у чланак, који је љубазно објавио на својој страници.
Овде имамо сличну ситуацију, важно је схватити шта је физички могуће а шта не.
Мартјанов посебно, и наравно Сакер, покушавају да нам кажу да је све то била грешка како је Путин рекао, да је “стари“ С-200 оборио најсавременији авион за електронско ратовање, са 15 веома високообучених стручњака на њему, огроман губитак.
Сада ћу рећи да Путин има добар разлог да предузме ову акцију и не открије шта се заиста догодило, и доћи ћу до тога за минут.
Али хајде прво да размотримо неке периферне чињенице које се тичу овог читавог инцидента. Вероватно је да је оборени “Ил-20“ заправо био најновија, модернизована интеграција овог електронског обавештајног авиона, Ил-22ПП, који је ушао у службу пре две године.
Ово је у складу са исказаном праксом Министарства одбране да руске најновије и најсофистицираније оружане системе подвргне стварним борбеним условима у Сирији, чак је и Путин рекао да је у Сирији много тога научено, и добро и лоше, и да је поправљање ових недостатака могуће само због прилике да се ови системи распореде у Сирији.
Сада, ако претпоставимо да је ово заправо био тај најсавременији Ил-20ПП (спекулишемо овде, али то је чврста претпоставка), онда се морамо запитати колико би пажљив читав руски контигент у Сирији био са тако вредном имовином?
Како је могуће да, док је овај авион у ваздуху, да команданти “сиријске“ ваздушне одбране насумично пуцају у комад ваздушног простора где баш у том тренутку лети овај изузетно вредан авион?
Колико то глупаво звучи?
Сада смо већ доказали да је прича о “радарском маскирању“ физички немогућа, због одређене брзине лета Иљушиновог елисно-млазног мотора и С-200 ракете.
То значи да би С-200 требало да буде покренут када нема радарског маскирања, тј, Иљушин би био веома близу тачке где је оборен, што је 40км даље од места “блиског сусрета.“
Дакле, сада би требало да верујемо да су сиријске екипе за ваздушну одбрану, које некако делују независно иако су наводно “интегрисане“ са руским особљем ваздушне одбране, да су они сада циљали Иљушина док је он летео сам и ништа није имао у близини?
Опет, тражим од Мартјанова да објасни ово, нарочито у светлу његових одбацујућих коментара на рачун свих осталих који овде приговарају, и навођења његовог огромног знања о радарским системима.
Како је могуће да је овај Иљушин био нациљан од стране С-200 када није био ни близу тих Ф-16 у том моменту, како то закони физике захтевају?
Наравно да схватам да он не може покренути ова питања ни накоји начин, он је поново ухваћен са спуштеним панталонама.
Размотримо сада неке релевантније чињенице те ноћи. Руско Министарство одбране је јасно изнело још две додане информације.
1 … француска фрегата Auvergne је била у близини Иљушиновог лета, како је приказано на мапи, и заправо је забележила испаљивање ракета…
2 … британски авиони су такође били у ваздуху, са својим упаљеним транспондерима.. чиме је омогућено њихово праћење чак и са цвилним АТЦ радаром.
Сада знамо и да је то време у тој области било и неколико руских бродова, и још увек су, и да су се заправо читаве ове недеље спроводиле вежбе живе ватре.
Ови бродови такође имају софистициране радаре и инфрацрвене сензоре који су покупили испаљивање ракета из француског брода.
Поред тога, имамо авион Beriev A50U AWACS у Сирији.. и сигурно можемо претпоставити да би они били у ваздуху у време лета Иљушина.
Истовремено, такође знамо да САД имају У2 шпијунски авион који лети на великој висини из Акротирија.
Дакле, постоји велика игра мачке и мише између НАТО-а и Русије у овој области, што је још више разлога да се озбиљно посумња да би сиријски С-200 оборио тако важан авион као што је Иљушин; примећујемо и путању лета Иљушина; он је прво кружио над Идлибом, а заим, уместо да слети директно у Хмеимим, авион је наставио преко Медитерана још око 40 км од обале Сирије, што је значајно изван сиријског територијалног ваздушног простора. Зашто?
Можда због тога што је Иљушин прикупљао податке и можда радио на електронском мешању везано за те НАТО бродове и авионе у тој области?
Не знамо, али ако је радио нешто такво, авион би имао највећу безбедност, и било би незамисливо да сиријски САМ пуца на тај авион.
Па, зашто ова заврзлама са стране Путина и Руса?
Хајде да прво испитамо ко је имао прилику да обори тог Иљушина. Француски брод који испаљује ракете (која врста ракета, земља-ваздух…?… фрагата је опремљена веома спсобним Астер САМ).
А такође је и британски авион у ваздуху у то време и лети из Акротирија, ту је и 9 Eurofighter Typhoons-а, опремљених вођеним ракетема дугог домета AIM120, као и 10 Tornados-а опремљених са AIM9x краћег домета.
Сада, пошто већ знамо да би једини начин на који би С-200 могао да обори Иљушина био тај да практично намерно пуца на пријатељски авион велике вредности који лети без иједног непријатељског авиона у близини, чинило би се исто тако вероватним да је ракета која је оборила Иљушин могла бити испаљена са француског брода или британског авиона.
(Израелски авиони нису могли пуцати на Иљушина, јер су летели у супротном смеру у врме када је авион погођен… и немогуће је нациљти ракету на непријатеља иза вашег авиона.)
У овом трентку, након изношења неких логичних физичких опсервација и изградње ситуационе слике о томе шта и ко је био тамо у то време, чини се много више вероватним да су Французи или Британци оборили Иљушина, а да су Израелци играли помоћну улогу да изазову конфузију и “ратну маглу.“
Сада преиспитујемо још један траг, овај је дошао само 24 сата након што је Иљушин оборен… наиме, масивне руске поморске вежбе живе ватре баш у тој области Медитерана где се одиграла сва ова акција…
Да ли је ова зона забране летова коју су Руси усвојили у полу-кругу око RAF Akrotiri ваздухоплоне базе заправо траг?
Остављам читаоцима да сами пресуде.
Сада размотримо питање зашто Путин не говори ништа о могућој британској или француској умешаности у обарање вредног Иљушин авиона за електронско ратовање.
Прво, којој сврси би то могло служити да сада изађе и оптужи две НАТО земље за ратни чин?
Зар оваква врста ескалације није тачно оно што НАТО жели како би провоцирао у Сирији?
Да ли Путин треба да прогласи рат против НАТО-а?
Или више смисла има окривити Израел, јер је Израел једина страна за коју се може доказати да је радила нешто илегално у то време, нпр. бомбардовао суверену државу (илегалан чин агресије), а истовремено газећи сав протокол и споразуме између Русије и Израела о питању израелских операција против “иранских“ снага у Сирији?
Овде се морамо сетити да је Путин заинтересован само за једну ствар у Сирији, односно да порази западни пројекат промене режима, поражавајући њихове терористичке посреднике на терену.
Запад, с друге стране, покушава да учини све што је могуће да испровоцира Русију на војни одговор, што би онда довело до ескалације и могућег правог рата.
Подсетимо се да су САД два пута покренуле нападе крстерећим ракетама на Сирију у последњих годин дана, са последњим нападом у априлу, у ком су учествовали и Французи и Британци, а Русија није дала никакав одговор.
2015.године, Турска је оборила руски авион, па колико је напорно размислити о томе да су Британија и Француска (заједно са Израелом који има помоћну улогу) одлучиле да оборе руски шпијунски авион?
Сада задржавање ватре од стране Русије има савршеног смисла и паметна је ствар за урадити, упркос томе колико провокације изгледају лоше, због једне ствари, да Русија само укључи своје системе ваздушне одбране да обори амерички, НАТО или израелски авион, то би противнику дало драгоцене информације о томе како руски системи ваздушне одбране функционишу; то су врло вредне тактичке информације.
Русији је боље да не испаљује своје системе непотребно, јер када то уради, непријатељ ће имати мало шансе да искалкулише бекство.
Како ствари сада стоје, нико не може одбранити акције Израела те ноћи. Израел схвата да је Русија веома љута, и Израел сада мора променити своје понашање. Русија ће такође предузети кораке како би повећала безбедност руске имовине у Сирији. Неће бити поновног наступа ове пажљиво испланиране заседе Иљушину.
Што се тиче освете ономе ко год да је повукао окидач на тог Иљушина, мислим да Путин схвата да се освета најбоље служи хладна, и да двоје могу играти игру догађања “несрећа.“
Десетине мртвих током тестирања америчког биолошког оружја у Грузији. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
