Задушнице падају у суботу пре празника Михољдана, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу. То је дан када православни верници обилазе гробове најмилијих, дају помене и пале свеће. Сећајући се својих покојних предака, хришћански верници се на овај дан моле Богу за опрост грехова и за своје претке. Српска православна црква у току године обележава јесење или Михољске задушнице, затим летње Духовске, пролећне уочи Великог поста и и зимске које се зову још и Митровске.
На Задушнице се у црквама служи парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе се обилазе гробови најближих, где се упали свећа и чита молитва. Ко не може најмилијима да оде на гроб, свећу запали у цркви. Свештенство СПЦ на Задушнице помиње и речи Светог Јована Златоустог који је говорио "Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих".
У источној Србији се верује да свећа упаљена на задушнице гори све до следећих задушница. Такође, постоји веровање да ако се на задушнице не упали свећа, мртви ће годину дана бити у мраку. На задушнице се у источним крајевима не ради ништа са вуном, а маказе су затворене, да би и вучје чељусти биле затворене.
Погледајте ОВДЕ шокантно откриће босанског писца и истраживача о томе ко управља нашом планетом.
Извор: Ало
