Како поручују из Музеја Југославија, Палата Србија изабрана је из више разлога, а главни је чињеница да је један од пројектаната тог велелепног објекта који представља симбол социјалистичке Југославије, Михаило Мика Јанковић, архитекта који је потписао и пројекат првог наменског музеја у Београду – Музеја 25. Мај.
Музеј Југославије једна је од малобројних институција у региону која се континуирано бави Југославијом и њеном историјом.
- Како бисмо публици приближили околности под којима је настала држава која је имала просечан животни век човека, одлучили смо се за припрему изложбе “Дан вредан века”. Ауторски тим изложбе чине Радован Цукић, кустос, Веселинка Кастратовић Ристић, музејска саветница, Марија Васиљевић, кустоскиња и др Зоран Бајин, историчар. Изложба објашњава настајање Југославије као чин коме је претходило дугогодишње залагање културне и интелектуалне елите за уједињење јужних Словена, али и наглашава колико су се визије стварања југословенске државе разликовале од једне до друге интересне групе и кроз различите периоде - стоји у саопштењу.
Поред архивских докумената, плаката и фотографија из тог периода биће изложене уметничке слике, скулптуре, лични предмети, одликовања и оружје.
Реализацију изложбе – углавном кроз позајмицу предмета и докумената – помогло је преко 20 установа из земље и региона, као и више колекционара и појединаца. Међу њима су Народни музеј Београд, Војни музеј Београд, Архив Југославије, Народна библиотека Србије, Архив Србије, Министарство спољних послова РС, Музеј града Београда, Музеј за уметност и занатство Загреб, Хрватски историјски музеј, Хрватски државни архив, Народни музеј Зајечар и Музеј савремене историје Љубљана.
Наратив изложбе започиње 1904. када се у Београду, уз крунисање краља Петра И Карађорђевића и прославу 100 година од Првог српског устанка, организује више културних манифестација с југословенским предзнаком. Изложба затим прати период Првог светског рата, кроз призму борбе за уједињење. Чин проглашења уједињења 1. децембра 1918. окосница је целе поставке. Међутим, изложба се не завршава тренутком проглашења Краљевине СХС, већ се посвећује и периоду државног провизоријума који траје све до доношења Видовданског устава 1921. године. Иако је та година изабрана за крај изложбе, посетиоцу се оставља могућност да сам истражи главне догађаје који су затим уследили – све до избијања Другог светског рата, симболичног краја прве Југославије.
Извор: Блиц
