Баш као и чињеница да је Србија на 13. месту у свету по броју суицида, где четири особе дневно одузму себи живот. Ова црна статистика је забрињавајућа, а нарочито када знамо да четвртину чине адолесценти до 25 година.
Психолог Александра Јанковић каже да постоји предрасуда у вези са тим да су адолесценти срећни, весели, ретко депресивни која је потпуно нетачна, јер је адолесценција управо период када долази до највећих турбуленција унутар особе.
- Са једне стране особа у неком физичком смислу делује као одрасла, али је често у неком психолошком и духовном смислу прилично неразвијена или бар недовољно развијена да се суочи са многим захтевима и очекивањима околине. остоји несклад између оног како та особа изгледа и како заправо функционише. Није ретко да се код младих људи појави осећање инфериорности, властите неадекватности, безперспективности, и за очекивати је, с обзиром на промене које им се догађају да често нису задовољни собом, и својим местом у вршњачкој групи, а која у том тренутку има много важнију улогу него породица - сматра Јанковићева.
Према њеним речима, неретко се код њих појављује депресивност која за многе остаје непримећена или третирана као "младалачке бубице", и на неки начин је минимализована чињеница да су ти млади људи заиста депресивни.
- Често се дешава да када се обрате некоме из своје околине наиђу на неку врсту става "Ма дај, шта ти фали, живот је пред тобом", али је проблем што они који се нађу у тој позицији немају утисак да је живот пред њима, већ преиспитивања која су прилично мрачна. На све то кад се дода чињеница да су адолесценти прилично импулсивни, постоји врло озбиљан ризик јер је спрега депресивности и импулсивности показатељ суицидалног ризика - рекла је за "Еспресо" Александра Јанковић.
Јанковићева сматра да они који се нађу у оваквој ситуацији треба крајње озбиљно да потраже помоћ околине, а ако та помоћ на нивоу родитеља, вршњака, професора изостане, обавезно да се обрате саветовалиштима, где могу да изложе свој проблем.
- Не треба остајати у тој депресивној позицији, и треба да имају на уму да смо сви ми прошли кроз депресивне фазе. Нема човека који у свом животу није помислио о самоубиству или да нешто себи уради. Порука свима је да тиме неће бити изопштени нити се сматрати мање вредним јер је депресивност болест данашњице, тако да се са њом треба активно борити. Што се тиче околине, људи треба да се мало више сензибилишу. Тачно је да некада постоје демонстративни испади, претње преко друштвеним мрежа, али треба размислити зашто особа долази у ситуацију да прети или говори о таквим проблемима, мало озбиљније схватити тај апел феномена - сматра Јанковић.
Родитељи Софије, коју је једна погрешна одлука одвела у смрт, донирали њене органе. Прочитајте ОВДЕ све о томе.
Извор: espreso. rs
