Одлука Васељенског патријарха Вартоломеја да да сагласност за признавање независности Украјинске православне цркве, изазвала је велику буру, а многи сматрају да то може отворити Пандорину кутију и довести до раскола немерљивих размера у православном свету, јер води ка признању још неколико неканонски признатих цркава.
– Руска православна црква одлуку је осудила као катастрофалну, јер представља легализацију раскола – саопштио је Александар Волков, портпарол патријарха Московског и целе Русије Кирила и нагласио да је Патријаршија Константинопља прешла црвене линије.
Српска православна црква стала је на страну Руске православне цркве, највише због тога што би овај потез могао довести до стварања “Македонске”, “Црногорске” и “Хрватске православне цркве”, што је отворило питање да ли сада можемо очекивати одмазду васељенског патријарха?
У саопштењу Светог архијерејског Сабора стоји да је Цариградска Патријаршија донела канонски неутемељену одлуку да рехабилитује и за епископе призна двојицу вођа расколничких групација у Украјини, Филарета Денисенка и Макарија Малетича, заједно са њиховим епископатом и клиром, од којих је први својевремено канонски лишен чина, а потом искључен из црквене заједнице и подвргнут анатеми, а други је ионако лишен апостолског прејемства као духовни изданак секте такозваних самосветих, те их стога, како се наводи, СПЦ неће признати.
Верски аналитичар, Драшко Ђеновић, сматра да је у питању процес, те да се никаква промена не може десити “преко ноћи”.
– Што се тиче Македоније, мислим да ће дефинитивно покушати да издејствују исто што и Украјинци, али ће најпре сачекати да се реши питање њихове цркве. Македонија има проблем јер им Грчка не да име, Бугари тврде да македонски језик не постоји, већ је то бугарски дијалект, а немају ни територију, јер су се Албанци толико раширили да њима прети и подела Македоније, на неки начин, због великог броја Албанаца. Њима је потребно да имају нешто своје, а то је црква која тренутно јесте СПЦ – изјавио је он.
С друге стране, када је у питању Црна Гора, објашњава да се ту неће у скорије време нешто мењати, све док је на њеном челу митрополит Мираш Дедеић, који је рашчињен од Васељенске патријаршије, па је мала вероватноћа да ће Вартоломеј дати аутокефалност цркви на чијем челу је неко кога је он рашчинио.
– Чињеница је да “Црногорска црква” није толико битна, јер је Црногораца мало, а са друге стране, највећи црногорски град је Београд. За разлику од Македоније, где већина народа јесте за “Македонску православну цркву”, у Црној Гори ту идеју подржавају политичари, док је народ уз СПЦ. То је битно, уз кога стоји народ – објашњава Ђеновић.
Како оцењују стручњаци, оно што сви занемарују у овом православном сукобу, јесте чињеница да ту постоји не само политичких него и економских елемената. Признавање “Украјинске православне цркве”, коју су подржале западне силе, за циљ има слабљење Владимира Путина и Руске православне цркве.
– Руска црква има половину верника. СПЦ није толики фактор у православном свету, није ни бројчано ни финансијски толико јака. Када су у питању српска и македонска црква, нити ико покушава да ослаби статус Србије, нити је СПЦ нешто посебно јака и богата – рекао је Ђеновић.
Он је објаснио да “има ту још пуно посла”, али Македонија није никоме баш на првом месту.
– Једно је Украјина која има огромну територију, финансије и све остало, где је поента ослабити Русију. А Македонија, Србија… ми смо “сића” – поручио је он.
На помолу је рушење владе лажне државе Косово. Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: Телеграф
