Пише: Миша Вацић, Српска десница
Деценију касније, последњи догађаји из Париза потврђују да смо били у праву.
Није Mакронова Француска својим понашањем увредила само Србију и српски народ. На првом месту, морално посрнула Француска пљунула је својим прецима у лице, и показала да их није достојна. Као ни нашега пријатељства.
Трагикомична оправдања о томе како је протоколарна грешка терористу Тачија „сврстала“ на страну „победника“ Великога рата, као и извињења дипломата нама ништа не значе. Увредљиво је само по себи и то, што је исти уопште добио позив да присуствује прослави. А шта рећи о томе што се у Паризу, уз некада савезничке заставе, вијорила и застава лажне државе, чији су терористи кидисали на српски народ и пре једног века. Баш као што то чине и данас.
Претходних дана, многи су истицали да би Србија на највишем нивоу требало да учествује у прослави у Паризу и да би била велика штета када би председник Србије одустао од пута, упркос евидетним ниподаштавањима Србије.
Погрешили су.
Србија, српски народ и све институције наше државе, имају моралну обавезу да херојске победе предака и њихових савезника убудуће простављају достојанствено, у атмосфери и окружењу којега се нећемо стидети.
На првом месту - не треба Србија да слави никакав ,,Дан примирија“ већ ДАН ПОБЕДЕ! Није се српски војник примирио већ победио. После голготе српски народ је доживео васкрс и наша је дужност да то никада не заборавимо.
Угледајмо се на Пољску, чије државни врх није био на скупу ,,примирија“ у Паризу већ на величанственом свепољском маршу у Варшави заједно са 250.000 родољуба. Уместо понижења које је доживела Србија, Пољској се десило национално одушевљење.
За разлику од многих који су се нашли у Паризу, Србија и српски народ имају морално право да достојанствено славе победу јер како пре једног века огорчено рече немачки Цар Вилхелм: „62.000 српских војника одлучило је рат.“
Ауторски текст Мише Вацића о испадима Сулејмана Угљанина погледајте ОВДЕ.
Извор: Ало
