„Гдје су златне птице људских снова, преко којих се то безбројних мора и врлетних планина до њих долази? Да ли нам се та дубока чежња дјетиње неразумности посигурно јавља само као тужни знак извезен на махрамама и на сафијанским корицама непотребних књига?
И тада сам схватио оно најважније. Сјећа ли се, и њега сам питао, некад, о златној птици која значи срећу. Сад сам схватио: то је пријатељство, љубав према другоме. Све друго може да превари, то не може. Све друго може да измакне и остави нас пусте, то не може, јер зависи од нас. Не могу да му кажем: буди ми пријатељ. Али могу да кажем: бићу ти пријатељ.“
Извор:Правда
