Пише: Адвокат Мирослав. М. Перковић
Сама одлука мене није изненадила с обзиром на познати третман који имају лица српске националности који су оптужени за ратне злочине у Републици Хрватској. Међутим, образложење предметне одлуке је фрапантно и штети угледу хрватског правосуђа.
Предметним решењем је наведено више разлога због којих наводно не постоје претпоставке за условни отпуст, па тако наводи се и да се господин Васиљковић није покајао и признао злочине за које је осуђен. Такав став суда је супротан Евроској конвенцији о људским правима и представља присилу над осуђеником да призна нешто што он интимно сматра да није учинио и да не произилази из доказа правноснажне пресуде по којој је осуђен. Ниједан грађанин ни у којој фази ни кривичног поступка, а поготово издржавања казне не може бити условљаван накнадним признањем да би му се признала његова законска права. То су ставови многих одлука Европског суда за људска права у складу са основним правима човека и грађанина. Једина околност која се може прихватити приликом условно отпуста у позитивном смислу јесте уколико осуђено лице накнадно искаже крајање и призна да је починио кривично дело иако га је током поступка негирао. То је слободна воља осуђеног лица, по његовом избору и савести. Супротно томе забрањено је односно недопуштено да се непризнавање кривице третира као негативна претпоставка приликом одлучивања о условном отпусту. Рекао сам већ да такви ставови произилазе из основних права и слобода човека и грађанина, али имају и своје упориште у слободном одабиру одбране сваког окривљеног па и правноснажно осуђеног у кривичном поступку. Многи осуђеници се користе ванредним правним средствима, те су често успешно довели до обнове поступка и на крају до ослобађајуће пресуде. С друге стране господин Васиљковић је одувек тврдио да нема никакве везе са злочином који му се ставља на терет, те је својим јасним ставом и одбијањем било каквог накнадног кајања и признања показао доследност у свом карактеру и достојанству личности. Интересантна је одлука и у делу у ком се наводно покушава оправдати одбијање условног отпуста, који у Републици Хрватској према осталим грађанима иде готово по аутоматизму, на начин да је исти прекратко био у статусу осуђеног лица па ето казнено правни систем није био у могућности да да потпуну оцену о његовој ресоцијализацији. И ово је повреда основних људских права у једном оваквом циничном навођењу разлога, с обзиром да није господин Васиљковић крив што меродавни нису успели да дају процену о његовој ресоцијализацији. Не може нико да сноси последице и укидање својих права због пропуста државних органа или неких обејективних околности ван моћи и утицаја самог осуђеног лица. Оно што је најбитније у оваквој одлуци и што је поразно за правосуђе Хрватске јесте чињеница да је иста на захтев Аустралијске владе, током поступа екстрадиције господина Васиљковића у Републику Хрватску давала низ гаранција и уверавања да ће господин Васиљковић имати фер и правично суђење, те да ће у погледу својих права бити изједначен са свим грађанима у Републици Хрватској. Предметном одлуком је додатно бачена сумња на свеукупан поступак који је вођен против господина Васиљковића, те је очигледно да су угледни браниоци који са га заступали односно бранили били у праву када су указивали на неправичност суђења према господину Васиљковићу.
Како су акти и гаранције које је дала влада Републике Хрватске обавеза коју је преузела по основу прихватања изручења, а и иста је очигледно прекршена, то ће сигурно одбрана господина Васиљковића промптно реаговати и обавестити Аустралијску владу о неиспуњавању одредби уговора о екстрадицији. Сигуран сам да Аустралијска влада код следећег неког таквог захтева, а вероватно и друге владе које буду примале захтеве за изручење од стране Републике Хрватске у погледу лица која су осумњичена за ратне злочине неће држати до гаранција владе Републике Хрватске. Како је Република Србија давала своје изјашњење и сумње у погледу фер и правичног суђења у односу на господина Васиљковића, мислимо да би надлежна министарства требало да реагују и укажу да су били у праву с обзиром да предметна одлука сигурно није ни правична ни законита.
О новом хапшењу Србина на Косову и Метохији читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
