Марковић сматра да је Црна Гора означавајући Матију Бећковића као опасност, а Чеду Антића као терористу, 'надхрватила Хрвате' и превазишла комичан гест Хрватске када је пре неколико година на листу непожељних посетилаца ставила кантаутора Боба Дилана.
''Има нечег шаљивог у страху Монтенегрина за своју државност. Никад чуднији завереници нису оптужени за угрожавање државе'', каже Марковић за Танјуг и подсећа да је Црна Гора оптужила групу пензионера за државни удар током избора.
Марковић забрану уласка српским интелектуалцима у Црну Гору тумачи као још један прилог ''црногорској комичној србофобији'' и оцењује да црногорско руководство очигледно не верује у своју озбиљну државност будући да, како каже, књижевне вечери доживљавају као опасност по државу.
На питање како тумачи то што се у Црној Гори забрањује обележавање Подгоричке скупштине којом је донета одлука о уједињењу са Србијом 1918. године, те на подсећање да је Ђукановићева ДПС најавила резолуцију која би поништила ту одлуку, Марковић је навео да је слично већ урађено 12. јула 1941. године.
Тада су, подсећа, сарадници италијанских фашиста на Цетињу укинули одлуке Подгоричке скупштине.
''Зато годинама предлажем да Дан државности Црне Горе буде 12. јул када је одбачено уједињење. Устанак 13. јула био је реакција родољуба и комуниста против укидања одлуке о уједињењу'', наводи историчар.
Марковић наводи и да свако има право да интерпретира историју како жели, али да све треба назвати правим именом.
Према његовим речима, оно што данас раде Црногорци, у прошлости су радили само сарадници окупатора.
''Династија Петровић никада не би порицала своје српство. Једини прави политички преци данашњих црногорских индепендиста су Секула Дрљевић и Марковић Штедимлија који су сарађивали са усташама'', каже Марковић.
Он не спори право Црне Горе да гради своју државност и да је национални идентитет легитимна ствар, али сматра да би у том контексту узор Црној Гори могла да буде Аустрија.
''Аустријанци који су били најватренији Немци, попут Хитлера, сада су на неки начин посебан народ. То могу да буду и Црногорци, али разлика је у томе што Аустријанци не граде своју државу на мржњи према Немачкој'', наглашава Марковић.
Додаје да нема ничег коректног у односу Црне Горе према Србији, те да се на основу спољнополитичких одлука Црне Горе, као што су учешће у прослави Олује или улазак у КФОР, закључује да су Подгорици данас ближи Загреб или Приштина.
''Мило Ђукановић је једном рекао да нису прогласили независност да би Црна Гора била провинција Београда. Али, изгледа да они више воле да буду провинција Тиране, Приштине или Загреба'', примећује историчар.
Упитан како објашњава то што се сто година након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Србија доживљава као освајач, а не као ујединитељ, Марковић истиче да већина држава на простору бивше Југославије данас не би постојале да на њихову територију, каже, није згазио српски војник.
Уједињење са Србијом је, каже историчар, за Македонију, Словенију и Хрватску био једини пут опстанка.
''Словеначке границе су тамо докле је некада стигла српска војска, Словенце је спасао улазак у Југославију. Највећи део Хрватске припадао би другим државама да није било присаједињења са Србијом'', објашњава Марковић.
Напомиње да, иако је Црна Гора постојала као држава пре 1918. године, није јој припадао већи део приморја који је у данашњим границама.
''Да се десио другачији расплет 1918. године, Котор и Будва би били део Хрватске'', напомиње Марковић.
Тежња да се Србија данас, сто година након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, прикаже као освајач, а не као ујединитељ, Марковића подсећа на ''бунт млађег брата''.
''Када се једна држава отцепљује од друге, а нису сасвим јасни разлози, као што је случај са Црном Гором или Хрватском, онда мора да оправда зашто се води антисрпска политика. Онда говоре, поготово Хрвати, како такву политику воде јер су их тлачили Срби попут познатог Србина, Јосипа Броза Тита'', ироничан је Марковић.
Ко је још повукао признање Косова, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
