Српска православна црква тражи да се Закон о заштити података о личности, о којем тренутно расправљају посланици, не усвоји, јер је - штетан. Овај став шефовима посланичких група писмом је изнео епископ бачки Иринеј Буловић у име Синода СПЦ.
У тексту на две куцане стране тражи се да закон буде повучен из процедуре, јер се на прави начин не уређује заштита података о верским припадницима. Црква сматра да би подаци који се налазе у књигама које она води - књиге крштених и венчаних, могли да се подведу под информације о личности које црква не би смела да прикупља, пишу '’Новости'’.
Проф. Саша Гајин, члан Радне групе за израду овог закона, демантује овакво тумачење. Каже, СПЦ је имала примедбе на закон још док је био на јавној расправи.
- Споран је био члан 93, који говори о обради података о личности од стране цркава и верских заједница. Он црквама и верским заједницама даје, у ствари, привилегије у односу на остале обрађиваче и руковаоце подацима. Закон предвиђа да, уколико примењују сопствена правила о заштити података о личности, могу да наставе са применом ако их ускладе са законом. У ставу два наводи се да, уколико формирају посебно тело које ће се бавити заштитом личних података, повереник нема право надзора, што је, иначе, сада случај - објашњава Гајин.
Спорни члан 93 преписан је из регулативе ЕУ и он се примењује у свим европским земљама и са њим су се, напомиње Гајин, сагласиле све цркве и верске заједнице у Европи.
- Ако би се тај члан избрисао, цркве би изгубиле привилегију и биле би стављене у исти положај као остали обрађивачи и руковаоци. Морали би да признају општи правни режим и овлашћења повереника. Друга алтернатива је да потпуно буду изузети од закона, али не знам како би се то извело с обзиром на то да су сви у земљи обавезни да поштују закон - истиче Гајин.
Крађа личних података - матичног броја, имена и презимена, броја платне и кредитне картице и других, једном речју, крађа идентитета, према Америчкој федералној комисији за трговину, прва је на листи највећих превара. Са туђим документима преваранти најчешће купују робу и услуге, праве лажна документа, упадају у пореску евиденцију, бирачке спискове…
Какву нову одлуку је донела Васељенска патријарпија, погледајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
