02-11-2018 10:33 Занимљивости

Вангелија Пандова Гуштерова, у народу позната као Баба Ванга, рођена је 3. октобра 1911. године у Струмици у Македонији. У дванаестој години је ослепела када ју је јака олуја затекла у пољу, а ветар јој очи напунио песком и прашином.

Баба Ванга (Фото: Public)

Дмитар, њена једина љубав

Младић Димитар Гуштеров из Петрича, као и сви остали у Бугарској, чуо је за Вангине моћи. Али те су му приче изгледале претеране, па је оклевао да јој се обрати за помоћ. С друге стране, бојао се да не буде исмејан - ипак је он обичан човек а Ванга позната личност, знало се да и политичари долазе код ње. На крају је преломио: ићи ће!

Ванга га је одмах на улазу сачекала реченицом:

- Знам зашто си дошао!

- Онда ми реци, Ванго, ко је убио мог брата? Остала је његова удовица са троје мале деце - изговорио је придошлица у даху.

Али Ванга, иако је јасно видела лице убице, није хтела да му каже. Била је свесна да би младић због освете био осуђен на робију и тако уништио и свој живот.

- Престани да тражиш убицу и желиш освету! Ионако ћеш бити сведок његовог краја - рекла му је.

Димитар је изашао из Вангине куће незадовољан таквим одговором, али је за неколико дана дошао опет. И опет... Често је навраћао под разним изговорима, јер се заљубио у њу.

- Ти ћеш ми направити кућу па ћеш доћи још једном. Тада ћемо се заједно преселити у Петрич - рекла је Ванга младићу, а тако је о њиховом упознавању новинарима причала Севда Георгијева, кустос музеја у родној кући Вангелије Гуштерове.

Венчали су се 1942. године. Вангина кућа у Петричу постала је храм наде за стотине хиљада људи. Ванга је у свету позната и као „петричка видовњакиња“.

Повратак из рата

Димитар је недуго затим отишао у рат.

- Чувај се воде, Димитре! - била је једина порука коју му је рекла, посве смирена. Знала је да ће се вратити.

И вратио се, али начетог здравља.

Ванга је према Димитру осећала бескрајну љубав, описивала ју је као свемирску иако нису имали деце. Зато су усвојили ћерку њене сестре.

- Кад не можеш да родиш своје, онда усвоји дете. Природа се једнако одужује и онима који су родили и онима који су очували дете. Величина мајке која је усвојила и очувала дете није ништа мања од величине оне која је родила - често је поручивала Ванга посетиоцима.

Али недуго после рата Вангин муж Димитар је почео да побољева.

У рату је војнике жеђ натерала да пију прљаву воду. То је оставило последице на његовој јетри. Болови су постајали све јачи. Димитар је почео своју бољку да лечи старим народним леком - ракијом. Брзо је постао алкохоличар и никакве молбе ни опомене Вангине нису помагале.

Била је то једна од највећих несрећа у њеном животу. Није себи могла да опрости немоћ да му помогне. Излечила је хиљаде људи - од разних физичких бољки и лаких и тешких душевних поремећаја, а није могла да помогне ономе до кога јој је највише било стало.

Димитар Гуштеров једноставно није имао снаге да промени свој начин живота. Свакодневно се закључавао у собу и опијао. Будио се мамуран, одлазио на спавање пијан.

Умро је 1962. од цирозе јетре. Ванга је изгубила део свог живота.

- Уништио сам се сам - било је последње што јој је рекао док му је држала руку на самрти.

Након Димитрове смрти Ванга је била сломљена. Данима није излазила из своје собе, никога није хтела да чује. Јецала је склупчана на кревету..

У знак љубави према њему, и жалости, ставила је црну мараму на главу и није је скидала до смрти. Трећег дана после смрти, Димитар је сахрањен. По повратку с гробља Вангина сестричина отишла је међу посетиоце у двориште да им каже да пророчица ни тог дана неће примати. Али Ванга је позвала посетиоце у кућу.

- Потребна сам људима - бележи Вангине речи сестричина Красимира Стојанова у "Исповестима слепе видовњакиње".

Знала је шта је њен задатак, због чега постоји на овом свету.