Лист наводи пример Била Браудера, активисте и критичара Кремља који се налазио у својој соби у Мадриду и спремао за састанак са шпанским тужиоцем за борбу против корупције када су у његову собу ушла тројица крупних мушкараца - менаџер и двојица полицајаца.
"Показао сам им своју личну карту, али су ми они саопштили да сам ухапшен. Када сам их питао зашто, они су само рекли Интерпол - Русија", рекао је он.
Браудер је пуштен кроз неколико сати након што су шпанске власти, након консултација са Интерполом, који је утврдио да он није тражен, али да би могао бити ухапшен на основу претходног захтева Русије који је укинуо Интерпол.
"Уколико постоји случај који показује како Интерпол не ради или не ради Интерполова контрола, то је мој случај. Интерпол није подложан никаквој јурисдикцији. Он је потпуно имун на било какав изазов", рекао је Браудер.
Према његовим речима, међународна полицијска организација још увек окреће главу од нестанка свог некадашњег председника Менга Хонгвеја прошлог месеца у Кини.
"Интерпол је прихватио писмо оставке које је наводно потписао Менг и које су понудиле кинеске власти, које су навеле да се он испитује због могуће корупције. Полицијско тело је истакло да је дужно да се повинује захтеву и поштује кинеско суверено право да води истрагу, иако је рекло да је тражило од Пекинга да пружи више информација о овом случају", рекао је Браудер.
Активисти за људска права претходно су изразили забринутост због улоге Интерпола о Менгу, а сада многи страхују да би један од два кандидата који би на том месту могли да га замене јесте Александар Прокопчук, актуелни потпредседник Интерпола и некадашњи шеф канцеларије заменика министра унутрашњих послова у Москви.
За скептике Интерпола, афера Менг и оптужбе људи попут Браудера су знаци све веће "болести" и указују на невоље организације као знак растућег самоуверености ауторитарних влада и тешкоћа међународних институција у суочавању са растом национализма.
"Заиста је симболичан овај распад мултилатералних институција, нарочито оних које су засноване на западним либерално-демократским вредностима", каже Џонатан Рајх, адвокат који је радио са руским бизнисменима и антикорупцијским дисидентима, гоњеним од стране Интерпола.
Ипак, приговори на рад Интерпола стижу и од играча која га злоупотребљавају.
Како наводи угледни лист, и Москва је тврдила да западне земље искоришћавају Интерпол, а као пример наводила случај британског гоњења два Руса, оптужених за планирање убиства бившег шпијуна Сергеја Скрипаља нервним гасом.
"Заиста је симболичан овај распад мултилатералних институција, нарочито оних које су засноване на западним либерално-демократским вредностима. Те институције нису изграђене са унутрашњим заштитним механизмима и механизмима за заштиту од оних који делују у лошој вери. Једном када их пустите унутра, ништа их не спречава да отрују бунар", оценио је Џонатан Рајх, адвокат који је радио са руским бизнисменима и антикорупцијским дисидентима, гоњеним од стране Интерпола.
Промена смера која је изазвала забринутост у вези са Интерполом је експлозија у количини захтева који се постављају кроз његове системе. Број црвених потерница издатих преко организације порастао је са 1.378 у 2003. години на 13.048 у 2017. Још значајније, број такозваних дифузија - мање формалних захтева за хапшење порастао је са 19.338 у 2015. години на 26.645 у 2016. години, а затим скоро удвостручено на 50.530 прошле године.
Група за заштиту права са седиштем у Великој Британији "Фер суђења", наводи да проблематични случајеви постоје широм света, од Турске и централне Азије до Џибутија и Венецуеле.
Један од случајева који су они навели јесте случај Догана Аканлија, дисидента турско-немачког порекла, писца и критичара председника Реџепа Тајипа Ердогана, који је привремено ухапшен у Шпанији прошле године, пошто је Анкара издала захтев Интерполу.
Сличан је и пример Никите Кулаченкова, помоћника Алексеја Наваљнија, руског опозиционог лидера, који је био притворен скоро три недеље на Кипру 2016. године, због руског утицаја у Интерполу. Извршни директор "Фер суђења" Јаго Расел, истакао је да захтеви Интерполу могу да помогну ауторитативним државама да створе "атмосферу страха", што значи да се дисиденти чак ни преко океана не могу осећати сигурно - и могу се одлучити да оћуте, уместо да се гласно изјасне.
"Ако се осећате као да немате где да одете, то је страшно", рекао је Расел и додао да Интерпол треба хитно да поради на ограниченим побољшањима које је до сада учинио, као што је пружање веће заштите избеглицама против политичког прогона.
Друга ствар која забрињава јесте број комерцијално мотивисаних захтева. Адвокат и специјалиста за кривичну одбрану Кристофер Дејвид, који ради при адвокатској канцеларији Вилмер Хејл каже да се суочио са све већим бројем случајева у које су умешани пословни клијенти без очитих политичких веза, пре свега на Блиском истоку и Јужној Америци.
"Пре пет или 10 година то је била потпуно другачија организација", закључио је он.
Прочитајте ОВДЕ све о судару Кине и Америке у Индо-пацифику.
Извор: Танјуг
