Конкретно, то је Северни ток 2, Снага Сибира и Турски ток, пише Блумберг.
Ова агенција истиче да је Русија испоручивала гас Европи још од краја Другог светског рата. Прошле године, ова земља је обезбедила трећину европске потражње за горивом.
Стручњаци такође предвиђају да ће до 2025. године Москва обезбедити 40% укупне количине гаса за овај континент. Ово би могло бити олакшано повећаном потражњом за гасом из Кине и њихових азијских суседа, као и смањеном производњом на гасном пољу Гронинген у Холандији.
Треба напоменути да ће затварање последњег нуклеарног реактора и бројних термоелектрана у Немачкој 2022. године довести до повећања потражње.
Блоомберг тврди да руски гасни пројекти такође имају и непријатеље, нарочито америчког председника Доналда Трампа, који је Немачку назвао “таоцем Москве“ и потписао закон који намеће санкције компанијама које сарађују са Северним током 2. Поред САД, до 2022. године Пољска планира да престане да купује руски гас и да га замени норвешким.
Истовремено, немачке власти истичу да је Мосвка већ деценијама поуздан добављач – ни Хладни рат нити ескалација тензција у односима због ситуације у Украјини то нису спречили. Предузетници у Немачкој такође истичу да све већи утицај руске компаније Газпром (енергетског гиганта) не изазива никакву забринутост.
2014.године, Газпром је потписао 30-годишњи споразум са кинеском Националном петрохемијском корпорацијом и сложио се да доставља 38 милијарди кубних метара руског гаса годишње преко гасовода Снага Сибира.
Гасовод ће такође преносити гас из производних центара Иркутск и Јакутија до потрошача на источном делу Русије.
Други важан гасовод је Северни ток 2, који представља заједнички подухват руског гасног гиганта Газпрома и пет европских компанија. Циљ пројекта је да обезбеди 55 милијарди кубних метара руског природног гаса годишње директно до Европске уније преко Балтичког мора.
Када говоримо о тренутном турском пројекту, вреди напоменути да је он најављен крајем 2014. године од стране руског председника Владимира Путина током службене посете Турској. У новембру 2015. године је овај пројекат суспендован након што је руски Су-24 авион оборен од стране турског бора у Сирији. Односи између Москве и Анкаре су обновљени у јуну прошле године, након турског извињења Русији.
У октобру 2016. године, Москва и Анкара су потписале међувладин споразум о избрадњи два поморска гасовода преко Црног мора. Процењено је да ће годишњи капацитет сваке линије достићи 15,75 милијарди кубних метара природног гаса.
Косово није примљено у Интерпол. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
