Пензионисани генерал некадашње Југословенске народне армије (ЈНА), 71-годишњи Борислав Ђукић већ неколико година налази се у сплитском затвору и суди му се у Хрватској за наводни ратни злочин, који нити је починио, нити наредио.
Борислав Ђукић је ухапшен у Црној Гори, на аеродрому Тиват јула 2015. године. Потом је месецима био у затвору у Спужу код Подгорице, а Мило Ђукановић је одлучио да изађе у сусрет захтеву Хрватске.
Србија је тражила од Црне Горе да Ђукић буде предат српским властима, али режим Мила Ђукановића је и тад показао своје изопачено лице и генерала уступио држави у којој најмање брину о људским правима, поготово кад су Срби у питању.
Ђукић је потом пребачен у затвор у Сплиту и већ неколико година суди му се за наводни ратни злочин - рушење бране Перућа на реци Цетини 1993. године.
Одбрана генерала Ђукића више пута је до сада истицала да током суђења није изведен ниједан доказ који би га довео у везу са наведеним кривичним делом. Уз то, примећује адвокатски тим Ђукића, цео овај случај, укључујући фазу истраге траје већ 25 година(!), што је сигурно један од рекордно дугих судских поступака.
Током судског поступка направљен је низ пропуста, али и незаконтиих радњи против Ђукића, истиче одбрана, а поготово начин на који је поступак вођен, пре свега да је Ђукићев предмет раздвојен од осталих саоптуженика, као и то да захтев за покретање истраге против Ђукића није ни био поднет.
Одбрана Ђукића указује и на то да је током судског процеса његово име поменуто само једном, када је исказ давао заштићени сведок и то на затвореној седници. Али, чак и такав исказ је више него "климав".
Наиме, заштићени сведок је рекао да је те 1993. године разговарао преко радио-везе или телефоном са особом ЗА КОЈУ МИСЛИ да је Ђукић, а у вези са тим да дозволи пролазак једног камиона према брани Перућа. Занимљиво је да тај сведок никада пре није видео Ђукића у животу, па одбрана поставља питање, како може да буде уопште сигуран да је то Ђукићев глас кад ни не познаје човека.
Оно што је посебно индикативно у целом овом случају јесте да Ђукић у време када му се дело ставља на терет уопште није био официр ЈНА. Према доступним подацима, али и ранијим изјавама Милета Новаковића, у то време, дакле у време када му се дело ставља на терет (јануара 1993. године), Борислав Ђукић је био саветник министра унутрашњих послова Милана Мартића.
Дакле, претпостављени му је био Миле Мартић и једино је он могао да нареди рушење бране, а Мартић у Хагу није ни оптужен за Перућу, јер се у случају минирања бране није ни радило о ратном злочину, јер брана није ни минирана тако да поплави подручје и угрози становништво, већ само да вода исцури!
Уколико неко тврди да је брана требала бити потпуно срушена, онда тај неко мора знати да да је генерал Ђукић, као врхунски професионалац, наредио рушење бране, она би и била потпуно срушења.
Међутим, права истина је да у рушење бране Перућа генерал Ђукић није умешан, а у том периоду није био ни близу бране Перуча, већ се налазио у Книну, а нити је имао могућности, нити овлаштења да на било који начин дјелује у смислу војног или полицијског заповедања..
Али, Хрватска у Сплиту спрема замку Србији, а дан одлуке (доношења пресуде) је петак.
"Не знам да ли ћемо се вратити, али идем први!" Генерал Ђукић повео Србе у победу, а сад му Хрвати пишу пресуду.
Треба имати у виду да процес у Жупанијском суду у Сплиту није само суђење једном човеку, него и суђење ЈНА, Војсци РСК, Србима и Србији.
Прочитајте ОВДЕ какав је то шамар добила ЕУ у лице.
Извор: Медији/Ало
