Коментаришући то што Предлог закона о службеној употреби језика и писма, који је сачинила радна група Министарства културе и информисања Србије, а у чији рад су били укључени и представници Одбора, мјесецима чами у фиоци, Танасић је подсетио да је сет закона у овој области био припремљен и 2006. године, али ни тада нису усвојени.
„Неко кочи овај посао. У време доношења Устава је, колико знам, Венецијанска комисија ‘шапнула’ да нам тај закон није неопходан“, рекао је Танасић за „Вечерње новости“.
Он је подсетио и да је прошле године за Сретење најављено доношење декларације о заштити српског језика и културе, али „скоро ће опет Сретење, а од декларације нема ништа“.
Књижевник и саветник министра културе и информисања Србије Драган Хамовић напоменуо је да су законски предлози у области језичке политике предати у процедуру још пре неколико месеци, али да досад није дошло до померања.
„Од утицаја су очигледно носиоци политике који све легитимне националне теме настоје да оспоре и обесмисле, у чему се води прави културни рат против нашег народа“, рекао је Хамовић, одговарајући на питање да ли неко кочи доношење закона.
Хамовић је указао на то да се оно, што се другим народима, као и мањинама у Србији, признаје као разумљиво право, српском народу и његовој култури стратешки оспорава, спречавајући да се прибере и дође себи.
„У томе учествује и део лакомислене и неодговорне елите, уз сталну сваковрсну подршку са стране, под разним често смешним изворима“, навео је Хамовић.
Он истиче да се на примеру скоро створених народа и држава, може видети колико значаја придају идентитетским симболима, често историјски незаснованима.
„А у Србији се негује становиште да се нечија културна изузетност и отвореност мери необазирањем на неупитне националне вредности“, рекао је Хамовић.
Како шиптарски специјалци прете српском свештенику, погледајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С/СРНА
