Врло отворено говорећи о рату у Југославији, Србима, Хрватима и Бошњацима, својим искуствима и страховима, Горан Бреговић каже да му је и даље највећи страх – сиромаштво.
- Страх од сиромаштва је један од најдубљих страхова. Ја сам га осетио у току рата и некако имам осећај да ме тај страх прати читавог живота. Једном кад се догоди рат, све оно што важи данас може сутра да нестане. Једино имање које имамо је знање, све остало можемо изгубити у једном дану. То је било у мом случају с почетка рата у Југославији…
Бреговић се осврнуо и на ''златне дане'' Бијелог дугмета у Југославији, присетио се вртоглавог успеха рокенрола у то време, али и свог комплексног односа са родитељима.
- У време “Бијелог дугмета” рокенрол је био више религија него музика. То више није ни у свету. Музика иде у правцу Марксове идеје краја уметности и свако ко има један телефон данас може да сними песму. Неке звезде које су звезде ове недеље већ следеће недеље су заборављене..
-Родитељи нису били нешто фасцинирани мојим успехом. Мајка је можда мало схватала кад је била болесна да је то нешто што се може употребити. Била је у болници, имала је леукемију, лежала је са седам жена у болничкој соби и видела је кад доносим свима њима ћевапе да нешто значи то што сам Горан Бреговић. Отац није имао никакву референцу према ономе што радим. Био је само на једном мом концерту у Сплиту и негде из задњег реда дошао је и рекао ми: ''Добро је ово''. То је све што сам чуо од њега – рекао је Бреговић, присећајући се страшне ситуације када су му, док је био на стражи у ЈНА, јавили да му је мајка умрла:
- Цео тај војни рок у Нишу био ми је несретан. На крају ми је и мајка умрла. Онда та плоча коју сам направио, од десет написаних песама девет сам бацио, остала је само та песма... Превише је то био депресиван материјал да бих га објавио. Имао сам осећај да је војска период када стижу само лоше вести…
Извор: Недељник
