Земља, као и човек, има своје физичко, али и енергетско тело. Меридијани којима њена енергија тече, били су познати древним народима и на тим местима ницале су цивилизације и грађени су храмови, али су временом људи заборавили на њихов значај.
Положај јаких енергетских тачака је географски непромењив, а све се могу поделити на велике, средње и мале. Велике сензитивне тачке налазе се код Ламанша, у мору код града Перта у Аустралији, на самом Арктику и на 762 км западно од Антарктика.
Средња сензитивна тачка је Олимп, као и део на Тибету где се налази планина Кајлаш. Охрид, са својих 365 манастира, такође је средња сензитивна тачка.
У оваквим тачкама долази до преламања односа време-простор услед јаких интеракција магнетних гравитационих сила, па у такве тачке спадају и Бермудски троугао, Седона у Аризони и Стоунхенџ.
Мале сензитивне тачке настају услед јаких природних зрачења којима доминира магнетно поље, као и услед лековитих зрачења разних руда, кристала и самог средишта Земље.
О геосензитивним тачкама на планети разговарaно је са Владимиром Ровњевим Лабатом, истраживачем, вајаром и музичаром који се већ 22 године бави њиховим лоцирањем и повезивањем, како би се прочистила енергетска мрежа Земље, човек ускладио са природом, а сама планета „оздравила“.
О овој теми се дефинитивно не зна много. Можете ли да нам објасните шта заправо значи појам геосензитивна тачка?
— Геосензитивна тачка је акупунктурна тачка планете, јер као што постоје акупунктурне тачке на човековом телу, исто тако постоје и енергетске тачке на планети, којих има милијарде. Суштински, подела на позитивне и негативне тачке је погрешна јер неке животиње и биљке оно што ми сматрамо негативним користе као позитивно и обрнуто. То је један однос човека према окружењу. Једноставно, осећамо да нам је на неком месту боље, да имамо јаснију комуникацију између неба и земље и између себе и окружења, док је на другом месту то слабије или чак врло негативно, до те мере да људи на таквом месту могу брзо и да умру, да добију велики број болести које су непознате науци, зато што савремена наука слабо улази у део приче о геопатогеним зонама, космичким зрачењима итд.
Шта би се променило када бисмо више пажње посветили таквим искуствима?
— Да се на то више обраћа пажња, било би мање болести и страдања, градови би били зидани на другим местима, зграде културе или цркве не би биле дизане на ранијим гробљима. Такве ствари су раније цивилизације другачије поштовале. Ми, нажалост, заобилазимо таква искуства. Не можемо се отуђити од природе и окружења и од сазнања да смо микрокосмос у макрокосмосу и да је поштовање тих великих космичких принципа у нашем малом свету, у персоналном акорду човека, дефинитивно најбитније. Тај однос сарадње између нас и окружених енергија је врло битан.
Колико таквих места има на планети и шта уопште условљава њихов настанак?
— Цела планета има неколико десетина милијарди енергетских тачака, међутим око 3.900 тачака премрежено је са осам енергетских структура, и оне у синергизму делују као један фактор. На тим тачкама је далеко већи квалитет, ту човек може да доживи један облик измењеног стања свести. Комуникација између неба и земље на тим местима је директна. И то су многе раније цивилизације осетиле. То су енергетска места моћи. Нису и духовна места моћи, али обично су претворена и у духовна места моћи, на којима човек кроз традицију једног народа доживљава надградњу и синергизам између нечег што је било и што је сада.
Тврдите да је Балкан премрежен таквим местима?
— Она су и данас на Балкану веома присутна јер су Немањићи оставили богат траг, као и раније културе. Али највише тих тачака налази се у Русији. Од 3.900 тачака које сам обележио на планети где постоји осам премрежених енергија, чак 1.927 их је у Русији. Од тог броја, само на горњем Алтају налазе се 1.102 тачке. У бившој Југославији имали смо само 18 таквих места. У данашњој Србији пет, у Хрватској седам, у Босни два. Ако кажемо да их у Енглеској има 2-3, у Америци око 20, онда схватате колики је збир тих енергија на месту одакле су и наши корени. Зато ја тврдим да се у Русији налазе врата планете.
Због чега се постављају енергетске сонде? Која је заправо њихова функција?
— За 22 године, досад су постављене 422 сонде по целом свету. Само захваљујући Русији, постављене су три велике планетарне сонде. Имао сам предавања у Русији и на њима су веома значајни људи схватили шта радим, доказао сам и показао да то функционише и они су ми дали могућност да одем у џунгле Борнеа, да се једна сонда постави на једном веома јаком чворишту. Друга сонда се налази на Јакутији у Сибиру, а једна је на Фрушкој Гори. Фрушка Гора је узета само због тога што је на њој најгушћи облик комуникације између човека, природе и духовних димензија, где су многи манастири настајали, нестајали у ратовима и опет настајали.
Како изгледају енергетске сонде?
— Сонда је комбинација угљеника, магнетних структура које су повезане са звуком и неких одређених воштаних структура. У зависности од тога где се поставља, може бити дужине и до 60 цм. Поставља се у дубину земље и на јаком енергетском месту почиње да акумулира енергију око себе. Уколико је то негативна енергија, она је акумулира, појачава је и шаље је у језгро земље. Из језгра се она враћа назад, али као трансформисана енергија. На тим местима у пречнику од 15-20 метара до 2.000 километара почиње полако да се мења структура живота. Али потребно је време и да би се видео пун ефекат онога што је урађено потребно је око 50 година. Досад је велики број сонди постављен на Балкану, само у Србији око сто, огроман број у Русији, у Јужној Америци на Тититкау језеру две, многе су постављене и у океанима.
Инспирисани идејом о геосензитивним тачкама, створили сте акустичне инструменте који заправо нису обични инструменти.
— Пре свега, то су скулптуре. То су огромне скулптуре у које се улази. Све је другачије. Рецимо, на једном сету бубњева може да свира неколико бубњара, постоји гитара, бас гитара, које су потпуно другачије у скулптуралном смислу. Те скулптуре дорађујем око 40 година. На њима су се опробали многи аутори, али за разлику од тог времена, данас су оне дотеране до тога да инструменти свирају са нама. Када почнемо, улазимо у један облик измењеног стања свести, мождани таласи се спуштају на испод 10 херца и почињемо да свирамо као један. То је једна интегрална импровизација која даје могућност да пет-шест људи свира као да смо се договорили и да смо увежбани, а у суштини је све импровизација. То је хармонија у којој не постоји его. Креативност човека се буди на највишем нивоу јер за кратко време мораш нешто да урадиш, а да будеш креативан. Сам чин стварања музике је дубоко духовно-материјалан процес креативног односа појединца са собом и окружењем. Зато је изузетно важно на који се начин томе приступа и како се то ради.
Прочитајте ОВДЕ шта је то сакрила НАСА на једном снимку.
Извор: rs. sputniknews
