Правда

Пише: Горан Шарић, историчар и католички теолог

229. пр. Кр., само двије године након што је преузела пријестоље, Рим је на Теуту и њезин народ послао 20 000 војника, 2 000 коњаника и 200 ратних бродова. Како то код нас обично бива, пресудна за Теутин пораз била је издаја капетана њезине морнарице, Деметрија Хваранина који је прешао на страну Рима.

Наши повјесничари античке изворе читају као извјештаје из новине. Не примјењују правила херменеутике, егзегезе, пешер методу, а и критика извора им је наивна. Тако се сви до једног држе Полибијевог описа сукоба Рима и Теуте, према којем су добри и поштени Римљани да би заштитили јадне трговце које су Теутини гусари пљачкали, подигли војску од преко 20 000 људи. Јер Рим је био хуманитарна организација која је само гледала гдје неки народ неког неправедно напада и одмах је жртвама прискакао у помоћ, као што и Америка и НАТО не ратују по Блиском истоку ради нафте, него шире демокрацију и људска права (свугдје осим у Саудијској Арабији гдје жена има мање права од кућног љубимца).

Наравно да је Полибије као римски политичар и повјесничар (грчког поријекла) писао из перспективе Рима. Рим је попут сваке империјалистичке силе тражио оправдање за своја освајања. Кад егзегетске, херменеутичке и остале методе примјенимо на Полибијев опси сукоба Рима и Теуте (8. поглавље, друга књига Хисторије) јасно је да се ради о класичном примјеру политичке пропаганде. Полибије се служи дуализмом, односно црно-бијелим приказом, па су у његовом опису Римљани заштитници слободе и права, а Далматинци су барбари, дивљаци и пљачкаши. Римско је друштво напредно, правдено и демократско, а Теутина држава је неправедна, диктаторска, неслободна и примитивна. Мотив Римљана за рат је правда, а мотив Далматинаца је себични интерес. У опису Теуте осјећа се хеленистички презир према женама, она је по Полибију лоша владарица баш зато што је жена, док су римски политичари као мушкаци паметни и разумни.

Наравно да је све било супротно од овог како је Полибије описао. Рим је тражио изговор за рат, измислио инцидент и посало војску на источну обалу Јадрана коју је нападао готово цијелу четвртину миленија. И иако су нас приказивали као барбаре, права је истина да су једини барбари били Римљани које је водио окрутни нагон за поробљавањем и бјесомучним пљачкањем туђих добара (као што је и данашњи западњачки капитализам пљачка од Ирака до Либије).

А каква је била Теута?

Теута је водила праведан рат за обрану свог народа и народ јој то никад није заборавио. Кажу да је била мудрија од змије, храбрија од лава и љепша од вила. До данас о њој постоје предања и легенде од Далмације (Шолта, Хвар, Вис, Комижа, Плоче), Босне и Херцеговине (Јајце, Томиславград, Широки Бријег) до Црне Горе (Тиват, Котор).

На источном дјелу отока Хвара жива су предања о златном сићу или канти за воду који је Теута овдје једном изгубила, о њезиној ковници новца, о златној квочки коју је закопала са седам златних пилића, о томе да је проклела поток Крушевицу, о њеним дворима која је подигла... Археолошка истраживања показала су да су у темљима данашњег Сућураја остаци двије Теутине резиденције, па не чуди да највише предања о њој налазимо баш на Хвару.

На отоку Свецу се на 300 метара високом гребену налази утврда коју локално становништво Комиже од памтивјека назива Теутин или Крајицин град. На Шолти ће вам мјештани показати Татињу увалу гдје се скривала Теута и Сењску увалу у којој је столовала прије одласка на Хвар. У Плочама се прича о рибарима које је Теута спасила, па се прије испловљавања рибари из Плоча до данас моле: "Ако буде витра, Теуто дођи по нас."

Предаје о Теути су честе и у Бокоторском заљеву. Град Тиват носи име по њој. У тврђави Рисан, Теута је мјесецима одољевала нападима Римљана. Непосредно прије него што су Римљани освојили тврђаву, Теута се бацила низ водопад подземне ријеке и нестала у планини Орјен. На Орјену, на висини од готово 2 000 метара и данас постоји стјена краљице Теуте са које је она према вјеровању скочила у провалију. Римљани су, како стари препричавају видјели да олуја носи прелијепу жену у бијелом.

Поставља се питање: ако смо се ми наводно у Далмацију довукли у 7. стољећу, како знамо за краљицу која је на тим просторима владала 900 година раније? О Теути постоји врло мало повијеснх записа, одакле нама тако детаљно сјећање на њу коју потврђују и археолошка истраживања? Одакле баш на отоку гдје је Теута имала двије резидениције највише предања о њој? И најважније, зашто би дошљацима 900 година касније била битна нека краљица коју су Римљани поразили? Ако су се већ хтјели за неког везати, онда би измислили да су потомци Гаја Јулија Цезара, а не краљице коју повијест једва памти.

Нису антички становници Балкана били кутија Штарк наполитанки да само тако нестану. Да ли је уопће могуће да антички становници Балкана нетрагом нестану, а да их замјене некакви примитивци са Карпата, који се ето, сјећају краљице тог народа који је тако фантомски нестао? Зашто би Славени памтили краљицу народа којег су наводно избрисали у геноциду? Или је логичније да су данашњи Далматинци, Херцеговци, Црногорци потомци оних славних ратника је Теута водила у борбу са Римљанима? Да су њихови потомци са кољена на кољено преносили сјећање о својој краљици и тако већ више од 2 000 година!

Зашто Албанци немају предања о Теути? На албанском Теута не значи ништа. А Далматинци до данас имају двоглас "уо" који се највише задржао у Дубровнику и не кажу: "идем у град", него идем у "груоад". Теута је у ствари Теоута или Тета.

Величанствени Адрион је запамтио све странице наше повијести. Али не и масовно досељавање у 7. стољећу. Просто из разлога што га није било. Народ Далмације, Херцеговине и Црне Горе не памти никаква досељавања него своју краљицу која је као њежна, али храбра жена стала на црту највећем царству које је свијет до тада видио. Нека јој је вјечна слава!

Шта је Путин говорио 1999. о НАТО агресији на СРЈ погледјате ОВДЕ.