Инцидент који се догодио 25. новембра у Керчком заливу не потпада под поље питања које дефинише Конвенција из Монтреа, како објашњавају аналитичари, већ је реч о намери украјинских власти да додатно долију уље на ватру након инцидента са украјинским бродовима.
Наиме, конвенција о мореузима Босфору и Дарданелима, потписана још 1936. године у швајцарском граду Монтреу, налаже да Турска има право да затвори пролазе бродова одређене земље само уколико је одређена држава у рату са неком земљом.
Међутим, како објашњава руски политиколог Јуриј Почта, Украјина и Русија уоште нису у рату, већ су власти у Кијеву објавиле ратно стање што се, према међународном праву, сматра њеним унутрашњим питањем.
„Ово је класичан случај постављања себе у позицију жртве и оптуживање руске стране да је извршила агресију, или тачније, како они кажу, наставак руске амбиције да реализује свој хиљадугодишњи империјализам“, оцењује он.
Почта такође тврди и да тај корак Украјине не треба тумачити као настојање Кијева да уђе у стање рата са Русијом, будући да украјинском руководству таква врста сукоба апсолутно није потребна, имајући у виду да та земља нити има ресурса за тако нешто, нити снаге да то изведе.
Говорећи о самој конвенцији којом се регулишу правила пловидбе кроз Босфор и Дарданеле, мореузе који повезују Црно и Егејско море, стручњак за међународно право Марија Јармуш објашњава да тај документ предвиђа да у мирнодопско време бродови уживају потпуну слободу пролаза и пловидбе у дневно и ноћно време под сваком заставом и са сваком врстом терета.
Када је реч о Украјини, указује Јарамушева, њихово тумачење тог документа показује да украјинске власти не разумеју његове одредбе, а захтев који намеравају да упуте Турској није у складу са међународним правом.
„Турска не може да затвори пролаз Русији кроз те мореузе. Као прво, трговачки бродови сигурно не би могли да добију такву забрану, а као друго, војним бродовима би таква врста ограничења могла да буде наметнута само у случају објаве рата. Пошто рат није објављен, руске пограничне службе имају право да патролирају“, констатује Јарамушева.
Јарамушева резимира да инцидент који се догодио 25. новембра у Керчком мореузу не потпада под поље питања које дефинише Конвенција из Монтреа, самим тим не може бити направљена веза између могуће забране пролаза руским бродовима кроз Босфор са ексцесом у Керчком мореузу.
По том питању реаговали су и руски званичници, а портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова изјавила је да је то само наставак провокативног понашања кијевских власти. Говорећи о инциденту у Керчком мореузу, она је рекла да је Запад унапред био обавештен о провокацији, као и да су поједине земље учествовале у припреми тог инцидента.
Украјина, међутим, тврди да је своје бродове у Керчки мореуз послала како би показала шта је у стању да учини, као и да та одлука није била погрешна, а према речима команданта украјинске ратне морнарице Игора Воронченка, већ је долазило до случајева пролаза украјинских бродова кроз Керчки мореуз, а случај који се догодио 25. новембра је практично иста ствар.
„Требало је да покажемо, а не да сакријемо наше лице у Керчком мореузу и Азовском мору, и показали смо могућности тих бродова. Украјина није изгубила своје бродове, они ће бити ослобођени“, обећао је Воронченко.
Шта је Путин рекао 1999. о НАТО бомбардовању СРЈ погледајте ОВДЕ.
