Пише: Љубомир Илић, сатиричар
Пензионерима није сасвим свануло, али им је бар мало лакнуло. Држава је напокон, после четири године, извадила своје реформске прсте из њихових џепова, захвалила им што су помогли да маст не оде у пропаст, и частила их са нешто пара. Да ли су те паре бакшиш за четворогодишње стрпљење, да ли је враћање одузетих пензија, или је повећање?! То пензионери не знају, али знају да су се парама највише обрадовали њихови синови, кћери и унуци. Кад најмилији разграбе колико им треба, а треба им скоро све, остаће нешто и пензионерима. Бар за бромазепам, да мирно спавају до следеће исплате.
Суморне новембарске дане улепшао је и весели Палма. Чило се успентрао на египатску камилу и јахао је уз звуке „Боже правде“. Њему није било лоше, а како је било камили – само она зна. Кад је сјахао Палма је трампио неколико хетара плодне моравске земље за исто толико египатске морске обале. Тако је Јагодина добила и други излаз на море, онај први је у Грчкој. Пошто Србија званично нема море ( море проблема се не рачуна ), оправдано се намеће питање: да ли је Јагодина у Србији или је Србија саставни део јединствене Јагодине?!
У Паризу се догодила невиђена бламажа. На прослави стогодишњице завршетка Великог рата представници Србије нису седели међу победницима. Скрајнути су на место немих посматрача. Грешка у сценарију и режији?! Ма дајте, ко у то још верује. Биће да су белосветски моћници покушали да одузму Србији оно што је у рату добила – победу. Београдски званичници су мудро оћутали увреду и понижење. Држали су се девизе „кога мораш да молиш, немој да га љутиш“. За разлику од њих незванични Срби гунђају и негодују, где стигну и где стану. Изливи дипломатског незадовољства нису за медије.
Баш кад такозвана независна држава Косово није добила место у Интерполу, Србија је добила обавештење о повећању таксе на њене производе за тричавих 100%. Тако је држава ампутат још једном загорчала живот Србији, и то уз благослов оних који су помогли ампутацију. Вековно српско огњиште, отето и самопроглашено, све више личи на државу недоношче: дише плућима својих створитеља и мисли мозгом који је делом у Бриселу а делом преко велике баре.
Шта нам је чинити?!
Па, Марко је већ једном закаснио на Косово.
На крају, опет о пензионерима. Управо су обрадовани једнократном новчаном помоћи од 3000 динара. Неки се већ у апотекама распитују о цени „афричке шљиве“. Хтели би да часте своје брачне партнере. Други се, пак, спремају у набавку. Кажу, за ове паре моћи ће у пекари да пипају и полубели хлеба.
Свеопштој пензионерској радости придружили су се и градски голубови. Надају се да више неће завршавати у супи…
Остале текстове из рубрике Став прочитајте ОВДЕ.
