Руданова, која тренутно промовише своју нову књигу "Живот без крпеља" (Лагуна), такође тврди да је опседнута темом смрти и да јој је жао што је "не може држати под контролом".
На челу Хрватске налази се жена, и пре ње је била жена, Косорка, да ли је овај женски елемент у власти учинио Хрватску бољом за живот женске популације?
- Политичари су сподобе без спола. Тешко да би се Грабар Китаровић могла назвати “женом”, “Косорка”, како је ви зовете, претворила се у женицу и дражесну бакицу тек кад су је истјерали из политике. Политичари, било “дечки” или “цуре” не брину о “народу”, јебе се њима за нас, желе моћ, славу, лову. Сад и овдје! Знају да имају кратак рок трајања, а праунуцима морају осигурати живот без икаквих овоземаљских брига.
Шта највише замерате женама, односно које женске особине сматрате најнепродуктивнијим?
- Женама, наравно, не замјерам ништа. Жене су вам она бића која вас роде, па вас доје, па вас облаче и свлаче, па читав живот брину о вама, па вас у вашој четрдесетој назову и моле да ставите шал око врата, вани је хладно. Жена је биће којој дјеца кад им престане бити битна, или је стара и немоћна или нема лове, кажу, од*еби, стара!
Једном сте у интервјуу рекли да је ваш узор Селинџер, човек који се одметнуо од света и повукао у тишину необјављивања, да ли сте и сами понекад размишљали да окушате његов модел изолације?
- Појма немам да сам вам икад ишта рекла. Ако сам вам заиста то рекла данас ћу вам рећи да више не мислим тако. Не желим бити у изолацији, циљ ми је живјети у непосредној близини болнице. Лијечници су ми потребнији него душевни мир. Ја сам се са свијетом помирила, тко га јебе, ионако га ускоро неће бити. Мени требају специјалисти широкога спектра.
Многи о вашим књигама причају и ово и оно, као Балашевићеве песме, све су исте или сличне, али мало ко је успео да вашу књижевност класификује. Гледајући актуелно тржиште, у који жанр би себе сместили - чиклит, драма, комедија?
- Које преглупо питање?! Зашто било кога треба смјестити било камо? Жанр? Балашевић? Да сте у питању бар споменули Тхе Фрајле. Њих слушам. Откуд сте Балашевића извукли? А Чорба? Зашто се њега нисте сјетили? Кад вас већ “жанр” толико мучи камо бисте смјестили Буковског? А Фантеа? Никад нисте чули за Фантеа? Гуглајте, господине, гуглајте!
Руски писац Едуард Лимонов је у једној причи описивао старост кроз мајку своје пријатељице која му је на питање како је кад се остари рекла: "Све је исто, само су ми ноге од олова". Ккао из ваше перспективе изгледа старост?
- Тај Лимонов, сад ја морам гуглати, је био у праву. Ја бих оловним ногама додала и повремено оловне руке. Посебно ујутро кад је у соби хладно.
Игор Мандић је написао књигу о смрти, Остер и Барнс такође, да ли и вас заокупља ова тема и на који начин промишљате о њој?
- Наравно да ме та тема занима. Опсједнута сам њоме. Ја сам контролфрик и нервира ме што смрт не могу држати под контролом. Знам, знам да се могу већ данас бацити са небодера или си пуцати у уста, и овдје је оружје јефтино, али мој је живот понекад тако лијеп...Бојим се да ће ми се догодити оно што се дешава већини, кад се заиста пожелиш убити бит ће ти оловне и руке и ноге.
Погледајте један од свежијих интервјуа Ведране Рудан.
Прочитајте ОВДЕ зашто прете Вуку Драшковићу.
Извор: espreso. rs
