Ово је значајно, због места Суркова у Путиновој администрацији, и иако немају исту тежину као речи министра Лаврова, оне ипак представљају званичнан став неколико стубова Московске базе моћи.
Избори у републикама Донбаса су заказани за 11. новембар, датум који је све ближи, и они ће бити одржани у најављено време без обзира на растуће протесте из Кијева и од западних моћника.
У питању је Мински споразум, за који противници избора кажу да га такав потез крши. Међутим, у оквиру Нормандијског формата из ког се родио Минск II, западна група и Кијев су ти који нису успели да спроведу било какве основне захтеве споразума.
Како се датум избора у ДНР и ЛНР приближава, реторика западних земаља и Украјине ка њима постаје све више и више непомирљива. Како се на то гледа у Москви и шта очекивати у будућности, објаснио је за директор Центра за политичке студије Алексеј Чеснаков.
Он је истакао да Москва не планира да слуша жалбе представнице ЕУ Коцијанчич да ови избори наводно крше прописе и дух Минских споразума, с обзиром на одговарајући Сет мера од 12. фебруара 2015. године, у ком се не забрањује одржавање избора за власт у ДНР и ЛНР.
Истовремено, овај стручњак је додао да је Кијев ушао у дијалог са ЛНР и ДНР, како захтевају Мински споразуми, не би било потребе за изборима, и да их сада треба одржати како би се створио вакуум у преговарачком процесу у Минску.
“Сада нико неће слушати мишљење противника избора у Донбасу. То време је прошло. Машина је покренута. Људи су спремни. Одбијање избора у таквој ситуацији ће сви одговорни политички актери сматрати озбиљним кораком уназад – ка настанку огромне неконтролисане територије. Не видети ту опасност је обична бесмислица,“ закључио је Чеснаков.
Војници ЛНР стварају кошмаре украјинској армији. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
