Почело је његовим интервјуом у Бањалуци када је тражио да се проблеми Косова и Републике Српске решавају у пакету, а коначна одлука да буде ликвидиран је донета, према свему судећи, након што је одбио акцију "Мач" коју су осмислили амерички и енглески шпијуни у Београду.
Та акција је после атентата на Ђинђића прерасла у "Сабљу".
Српски Телеграф данима објављује транскрипте пресретнутих разговора шпијуна ЦИА и МИ-6 у Београду из којих се јасно види шта се све догађало у данима пред атентат, али и на сам дан злочина 12. марта 2003. године.
Ово су разговори које је водио тадашњи амерички амбасадор у Србији Вилијам Монтгомери и транскрипт онога о чему су причали министар унутрашњих послова Душан Михајловић и премијер Ђинђић.
Зоран је сам крив за све: Разговор између Талбота и Монтгомерија, вођен непосредно после хапшења службеника ЦИА Дејвида Нејбора у мотелу "Шарић" заједно са Момчилом Перишићем.
Монтгомери: Добио сам гаранције од министра Михајловића, Кораћа, Чефе и Милових посланика да ће се пресећи афера, али за Нејбора треба тражити друга решења.
Т: Да ли се зна каква је реакција генерала Крге, он је близак са Томићем, али и са Павковићем. На војну обавештајну службу није се обратила потребна пажња.
М: Нејбора смо склонили и све је преузео Дејвид Блек који је одмах наредио да се престане са сарадњом доушника из кабинета неких министара. Исто тако је тражио додатне људске ресурсе како би се појачала безбедност амбасаде и њеног особља.
Т: Ђинђићева позиција је такође уздрмана, јер се афером доказало да ми не бирамо средства и начине да остваримо своје циљеве. Какци су резултати групе из "Галупа" која се бави расположењем јавног мнења у Србији? Шта о свему кажу гости ваше Лин?
М: Зоран је добро уздрман и после изручења Милошевића и овог инцидента његова популарност је нагло опала. Сам је крив за све што га је снашло јер је поред себе поставио бескорисне људе од којих већина мисли како да се што пре обогати. С приватизацјом се стало јер су се намножили они који траже проценте за себе, па многи кажу да Србија за министре има "мистер проценте".
Т: Вероватно ће председник Буш позвати премијера Ђинђића чим се прашина буде слегла.
Није ово Јужна Америка, није Србија банана држава: Ђинђић у свом кабинету разговара са Михајловићем, рано јутро, три дана пред атентат
Михајловић: Звао ме овај Ентони... Знаш. Креће операција "Мач" и они траже одобрење од тебе!
Ђинђић: Какав "Мач"? Опет нешто. Да ли су они нормални? Стално! Доста више! Човече, морам да вежбам како бих се ослободио штака.
М: Па, хмм... Њихова идеја је да нас, овај, ослободе од баласта, политичког, мислим на радикале, социјалисте и, овај, Коштуницу.
Ђ: А како то они мисле? То је тек тако. Па, није ово Јужна Америка. Није ово банана држава. Као да ја то не бих волео. Али како? Они делују у оквиру постојећих прописа. То што они мисле да ураде је чисто безакоње! Не може то тако! Боље ми да се овде пошибамо, ако треба и једни другима очи да повадимо, него да се они мешају! Почистити организовани криминал, то је ок, ово друго никако! Рекао сам им да не може више тако! Нисмо ми стока! Морају да нас поштују!
М: Немој, Зоране. Треба их саслушати. Требаће нам они још. Мислим, шта је поента.
Ђ: Еј, оставимо то за сутра. Треба размислити о последицама такве акције. Лако је пустити нарогушене жандарме да хапсе и убијају и шта ћемо сутра? Шта ће светско јавно мњење рећи кад сазна да се бавимо затварањем политичких противника. Три дана ће ћутати, а четвртог ће нас одрати у медијима. Може тај њихов лан да нам се обије о главу. Пусти то, чућемо се сутра.
М: Како ти је здравље данас?
Ђ: Да, да, боље је...
М: Овај, ја сам мислио, знаш...
Ђ: Види, то како су они замислили, неће ићи. Ми смо демократију увели у Србију 5. октобра. Пренеси им да не одобравамо акцију.
М: Чекај, немој да си на крај срца. Мислим, може бити неке политичке користи из свега тога.
Ђ: Не, не, доста је било! Пренеси им тачно овако: Не одобравам акцију и спреман сам да поднесем оставку, ако се то од мене тражи. Терор Жандармерије не дозвољавам, није ово банана република.
М: Добро, пусти да то одлежи још неко време. Сачекајмо, нешто ће искрснути у међувремену.
Ђ: Не разумеш. У вези са овим ја нећу променити мишљење и мој аодлука је дефинитивна, па свидело се то њима или не. Не занима ме! После Бањалуке окомили су се мене као да сам црни ђаво. Само постављају неке услове. Морају да схвате да ми нисмо Занзибар и да ја нећу дозволити да се о мени говори као о човеку који је хапсио своје политичке противнике.
Монтгомери: Докле се стигло са припремама? Ми чекамо почетак акције вечерас. Моји кажу да је остало само да Зоран одобри. Шта се дешава, је л' дато одобрење?
Михајловић: Није.
Мо: Како није? Шта није у реду? Не разумем?
Ми: Није дато одобрење.
Мо: Како ти није дато? Зоран само треба да...
Ми: Зоран није дао.
Мо: Поновите. Зоран није дао шта?
Ми: Да, овај... Он каже да то не дозвољава и да ће, ако се то од њега тражи, поднети оставку. Био је одлучан, ја сам покушао да га убедим, али није вредело.
Мо: Разумео сам.
Актери разговора
Строуб Талбот је високи службеник Стејт департмента. У време нат агресије ма Србију, био је заменик америчког државног секретара. Један је од главних противника Милошевићевог режима. Заступао је агресивну политику према Балкану, који је сматрао подручјем руског утицаја.
Вилијам Монтгомери је од 1996. до 1997. године специјални саветник Стејт департмента за спровођење мира у БиХ. Био је амерички амбасадор у Београду од 2001. до 2004. године.
Душан Михајловић од 2001. до 2004. године био је потпредседник Владе Србије задужен за унутрашње послове. У одличним је односима, преноси Република, са Монтгомеријем. Изјављивао је да ће истина о Ђинђићевом убиству бити откривена тек за 50, 60 година.
Прочитајте ОВДЕ ко је рекао “Војску ћемо затворити у касарне, највећи проблем ће бити Легија!"
Извор: Српски Телеграф
