Његов говор преносимо у целости:
На почетку, желим да вам се захвалим за позив на конференцију. Заиста ми је велика част да данас будем овде и говорим о једној овако важној теми. Може ли Европа да постане прво еколошко друштво? Одмах морам рећи да засигурно једино Европа има тај потенцијал да постане еколошко друштво, а да ли ће постати то највише зависи од будућих политичких и културолошких кретања. Као што знате екологија је постала и политичка идеологија и у појединим државама тзв. зелене партије имају велики утицај. Али чак и независно од овога екологија се никако не сме сводити само на техничко питање већ се увек на уму мора имати утицај политике.
Пише: Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
На почетку, желим да вам се захвалим за позив на конференцију. Заиста ми је велика част да данас будем овде и говорим о једној овако важној теми. Може ли Европа да постане прво еколошко друштво? Одмах морам рећи да засигурно једино Европа има тај потенцијал да постане еколошко друштво, а да ли ће постати то највише зависи од будућих политичких и културолошких кретања. Као што знате екологија је постала и политичка идеологија и у појединим државама тзв. зелене партије имају велики утицај. Али чак и независно од овога екологија се никако не сме сводити само на техничко питање већ се увек на уму мора имати утицај политике.
У овом моменту и стању у којој је Европа подређена атлантистичком поретку и Европској унији сматрам како нема шансе да постане еколошко друштво. Разлози су бројни, а неки од најважнијих су: ЕУ нема довољно чистих енергетских ресурса; ЕУ политички и културолошки клизи ка уређењу које има САД што значи да ће природа бити потпуно у функцији профита; водеће чланице ЕУ имају колонизаторску логику у односу на сиромашније чланице и врло често се дешава да се у сиромашнијим чланицама или кандидатима за чланство (као нпр Србија) има бесомучна и неконтролисана експлоатација природних ресурса.
Навешћу један конкретан пример из Србије. Због стратегије ЕУ 20:20:20 Влада Србије је донела одлуку да субвенционише пројекте обновљивих извора енергије. Међутим због слабих институција та уредба се користи да подобни инвеститори граде само да би се испунила квота и узео новац за субвенције, а при томе се недовољно води рачуна о утицају на животну средину и на друштво. Тренутно у селу Ракита, на југу Србије трају демонстрације мештана против изградње мале хидро електране јер по плану та електрана ће буквално узети целу реку чиме ће нестати њихова традиционална заједница која је изузетно везана за ту реку. Дакле, профит изнад човека, што уједно и јесте идеја неолибералне економије.
Други пример је стратешког типа и тиче се геоенергетике. Наиме, у Србији, али и у региону Балкана угаљ је главни ресурс за производњу електричне енергије. Наше електране користе старе технологије и врло негативно утичу на животну средину. Око нуклеарне енергије постоји негативан став становништва, али и недостатак новца и стручног кадра за такав тип електрана. Једино еколошки чисто гориво којим бисмо могли да заменимо угаљ јесте земни гас. Електране на земни гас су јефтине за изградњу и ми имамо довољно стручног кадра за њихов рад. Међутим, због погрешне политике ЕУ блокиран је пројекат изградње гасовода Јужни ток чиме је цео регион југоисточне и део средње Европе остао без могућности трајног снабдевања овим еколошки прихватљивим горивом. У овом случају је интерес ЕУ администрације надвладао интерес држава и народа Европе.
Примера има доста, а сви они наводе на закључак да Европа мора да се из садашње позиције евро-атланског концепта трансформише ка евро-азијском по моделу који је дао Шарл Де Гол базирано на стварању политичке осовине Париз-Берлин-Москва. На тај начин, кроз укључење Русије пре свега у област енергетике добија се неопходна ресурсна подлога за стварање између осталог и еколошког друштва. У том смислу треба подсетити да је председник Русије, Владимир Путин на конференцији у Давосу 2009. понудио модел енергетске заједнице између ЕУ и Русије. Једна оваква заједница би засигурно отворила врата дубљим политичким и културолошким повезивањима европских народа и држава, а базирано на реалним основама и конкретном заједничком интересу.
На крају, желим да кажем како је заштита животне средине и рационално коришћење природних ресурса врло важан аспект идеологије суверенизма чији сам ја поборник. У том смислу треба се потрудити да та тема не буде ексклузивно везана за мундијалистичке и либералне политичке и културолошке кругове. Ова конференција, али и наредни избори за Европски парламент су добра прилика за то. Ја лично и партија на чијем сам челу сам спреман да на сваки начин помогнемо нашу заједничку праведну борбу за бољу и другачију Европу.
Српску репортажу из Донбаса погледајте ОВДЕ.
