Хрватски лист "Слободна далмација" истиче да се идеја у заједништву данас највише оспорава у Хрватској, али напомиње да су многи историчари у тој земљи сагласни да је у том трентуку то била најбоља опција за Хрвате.
Како наводе, да није дошло до уједињења са Србијом, велике силе Антанте - Велика Британија, Француска и Русија управо би хрватским територијама "исплатиле" Италију и Србију као земље победнице Првог светског рата.
Указују и на проблеме који су постојали од самог почетка, истичући да је Стјепан Радић, вођа Хрватске сељачке буне, тежио да нова држава има федерално републиканско уређење, али да је српска власт, како тврде, захтевала унитарно монархистичко уредење.
Према наводима "Слободне далмације", Хрватска је уједињењем изгубила вишевековне институције на којима је темељила своју државност, попут Сабора, жупанија и властите одбране, што је 1921. године потврђено Видовданским уставом.
Давор Маријан из Хрватског института за историју тврди да се догодило да најјаца страна унутар новоосноване државе, а то је Србија, покушава да одреди прилике према властитом нахођењу, што се огледа у негирању народности учесника стварања те државе.
"Слом идеје о југословенству био је јасан након убиства Стјепана Радића, чиме су потврђене његове речи о ''срљању попут гусака у магли'' у новонасталу државу", рекао је Маријан.
Историчар Марио Јареб сматра да је "хрватски народ након уласка у заједничку државу био неравноправан, те да је морао да се бори за свој голи опстанак и очување идентитета".
Хрватски историчар, аналитичар и доцент на Универзитету Сјевер Жељко Крушељ стварање Краљевине СХС види као јако компликован процес, условљен низом политичких разлога, окружењем и ситуацијом у којој су се налазиле јужнословенске земље.
"Југословенска држава је настала због сплета историјских околности. Први светски рат довео је до распада неколико царстава, између осталог и Хабсбуршке монархије, односно Аустроугарске у завршној њеној фази. Без тога би било немогуће да се било шта догоди. Тај драматични распад Аустроугарске је био повод, основа и идеална прилика да се реализује идеја о заједништву југословенских народа", рекао је он за "Вечерњи".
Како тврди, југословенска идеја је зачета негде средином 19. века, а у њеном средишту је била Хрватска јер је, како је објаснио, положај те земље у Аустроугарској био такав да су се тражила решења како изаћи из тога и како добити свој суверенитет".
На питање који су конкретно били мотиви Хрвата да постану део краљевине, Крушељ каже да су Хрвати рачунали на то да ако се идеја реализује, Хрватска ће бити у средишту тога, односно она ће бити та око које се окупљају југословенске земље.
"Србија је била против југословенске идеје јако дуго, јако дуго је сматрала да је то подвала за великохрватску идеју. Радило се само о томе да се тражио неки оквир како би Хрвати могли да се успротиве Мађарима", тврди он.
Историчарка Сенија Милишић за Klix. ba каже да су различита виђења о Југославији плод дешавања у том периоду.
Према њеним речима у уџбеницима и историјским читанкама у БиХ своје место нису нашли "светли примери из наше прошлости као што су резолуције бошњачког грађанства којима су се дистанцирали од политике прогона и истребљења српског и јеврејског становништва као и елаборате о домаћим Ромима".
"Непромишљено додворавање међународном фактору, олако и нестручно преузимање обавеза када је у питању образовање младих људи, аутори површног знања са још површнијим рецензентима омогућили су настанак пробране прошлости - пробире ко шта жели и шта му у датом тренутку одговара", рекла је она.
Престолонаследник Александар Карадордевић је 1. децембра 1918. у кући Крсмановића на Теразијама у Београду прокламовао Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца.
Свечаном прокламовању државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца претходили су закључци Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба из покрајина Аустроугарске и одлука скупштина Војводине и Црне Горе о уједињењу са Србијом.
Народна скупштина Срба, Хрвата, Буњеваца, Словака, Русина и осталих народа из Баната, Бацке и Барање донела је 25. новембра 1918. одлуку о присједињењу Војводине Краљевини Србији.
Велика Народна скупштина српског народа у Црној Гори одлучила је 26. новембра 1918. у Подгорици да се "Црна Гора с братском Србијом уједини у једну државу", подсећа Б92.
Прочитајте ОВДЕ како је Буш запретио Милошевићу.
Извор: Танјуг
