Пише: Јевгениј Крутиков
Америчка војска и морнарица су темељно уздрмане. Самоубиство је извршио командант кључне Пете флоте САД, која контролише најважније светске коридоре за транспорт нафте. Шта је натерало високо рангираног адмирала да донесе такву одлуку? Низ недавних дешавања наводи нас на закључак да је у питању највероватније било – самоубиство.
Смрт команданта Пете флоте америчке морнарице вице-адмирала Скота Стирнија и званично је потврђена као самоубиство. Главнокомандујући војно-морнаричких операција САД адмирал Џон Ричардсон је у специјалној видео поруци изјавио да је Стирни нађен мртав у својој службеној резиденцији у Бахреину, и да је ,,очигледно у питању самоубиство”. Адмирал Ричардсон назвао је Стирнија ,,изузетним морнаричким официром”, иако је Стирни био пилот, а не морнар.
Истрагу поводом смрти високог официра води бахреинска служба безбедности у сарадњи са легендарном NCIS (Морнаричка служба за кривичне истраге). Не саопштавају се никакви детаљи истраге. Да ли је адмирал оставио опроштајно писмо, на који начин је самоубиство извршено, када се тачно случај догодио, ко је пронашао леш, шта је претходило самој смрти? На сва ова питања за сада нема одговора.
Ипак, неке претпоставке – наравно само у виду једне од могућности – се могу направити. Да би до неких закључака дошли, за почетак је неопходно прозборити пар речи о каријери покојног адмирала.
Скот Стирни командовао је Петом флотом од маја текуће године, а до постављења је био руководилац тренажног центра морнаричке авијације САД. Он је био top gun – ас летач, који је на носачу авиона имао преко 25.000 сати летења и више од хиљаду успешних слетања. Од пролећа се под његовом командом нашло 22.000 војника – колико износи бројно стање Пете флоте, која је кључна за спровођење империјалне војне стратегије на Блиском и Средњем истоку. Бити генерал Пете флоте је, у овом историјском тренутку, најважнија позиција не само у морнарици САД, већ у целој америчкој армији. Стирни је имао двоје одрасле деце (један од његових синова такође служи у морнарици), унуке и, све у свему, идеалну репутацију, биографију и каријеру.
Самоубиство војника тог ранга није могло да прође без потреса унутар САД. Заљуљало се, и то не само унутар војске. Самоубиство виших официра било које армије – дело је од изузетног значаја, и као по правилу је у тесној вези са ,,питањем части”. До Скота Стирнија током целог ХХ века у Армији САД је било забележено тек једно самоубиство вишег морнаричког официра, али зато каквог – знатно вишег по рангу од адмирала Пете флоте. Руководилац војно-морнаричких операција Џереми Мајкл Бурда, адмирал са четири звездице, пуцао је себи у груди 16. маја 1996. године. Што ће рећи, главно-командујући целе америчке флоте (данас је на тој дужности Џон Ричардсон, који је званично објавио Стирнијеву смрт), дакле – топ позиција у америчкој војсци.
Адмирал Бурда постао је први руководилац војно-поморских операција који није завршио војно-поморску академију. Он је напредовао од обичног морнара, до главног адмирала војске, после вијетнамског рата, уз помоћ програма који се звао ,,Од морнара до адмирала” који је талентованим морнарима омогућавао да направе каријеру у војсци. Поред тога, син сиромашног лучког радника из Украјине, постао је први адмирал војске САД јеврејског порекла.
Адмирал Бурда оставио је иза себе две поруке: својој жени и официру за односе са јавношћу. Поруке никада нису објављене, и званично није коментарисан ток истраге. Таква тактика NCIS, очигледно, постала је нека врста преседана, која се примењује и данас у случају Стирнија.
Према општеприхваћеној верзији, адмирала Бурду је прогањао дописник Њузвика Дејвид Хекворт. Дотичног новинара је од свих светских проблема највише занимало питање зашто адмирал носи истовремено два знамења V (од речи valor – храброст): једно на ленти ордена Navy and Marine Corps Commendation Medal, а друго на ленти ордена Marine Corps Achievement Medal? Знамење V се иначе носи на ленти неких ордена и додељује се за храброст исказану на бојном пољу. Новинар Хекворт је тврдио да адмирал Бурда нема права да у исто време носи два знамења.
Касније се испоставило да је постављено питање ипак регуларно, јер решење за ношење два знамења у исто време није било дато писменим путем, а Бурди је дозволу да носи оба лично и усмено дао бивши надређени за време вијетнамског рата, тада главно командујући адмирал Елмо Замволт. Када је Хекворт почео своје јавно новинарско истраживање, тада већ престарели адмирал Замволт (иначе веома уважавана личност унутар америчке флоте, по њему је назван најмодернији брод америчке ратне морнарице) написао је писмо у којем је изјавио да Бурда ,,заслужено, по закону и праву” носи поменута знамења. Али, таква наредба никада није прошла кроз папире, што је потврдила и Кадровска управа за војно-поморска дела која је нека врста морнаричког архива.
Новинар Хекворт није часио часа и спремао се да од Бурде узме интервју, али неколико дана пре заказаног разговора адмирал Бурда је просвирао своје срце. Плашио се да његова прича ,,не баци сенку на целу флоту”. За адмирала, који је цео живот провео на мору, и који је прешао пут од малог од палубе са 19 година до врха, и који се на тај начин извукао из беде, то и јесте пре свега било – питање части.
Адмирал Бурда је за време председника Клинтона сматран за највећег реформатора флоте и много је учинио баш за оне морнаре који су долазили из тешких животних прилика. Он је покренуо програм подршке за талентоване морнаре и унео измене у њихово оцењивање. Бурда је активно пропагирао идеју о имплементацији нових система командовања и везе, што је донело тиху револуцију у ратним условима. Али за све то време он је био у сталном сукобу са адмиралима од каријере, који су редовно завршили академију, и који чак ни за владавине либералног Клинтона нису примали Бурду као себи равнога.
Поред тога, нови систем оцењивања за унапређење који је увео Бурда био је чврсто повезан за место службе, те је на тај начин је искључивао ,,спонтана” унапређења (а спонтаност се тесно повезује са стажом, родбинским везама и корупцијом) што се, наравно, многима у војсци није баш свидело. Све је то наводило на мисао да је паранормални интерес Дејвида Хекворта, познатог војног новинара, био на неки начин инструисан од некога коме је било у интересу да дискредитује адмирала Бурду. Сахрана адмирала Бурде била је прва сахрана високог војног лица коју је уживо преносио CNN.
У случају адмирала Скота Стирнија још увек се нису појавиле претпоставке о његовој смрти. Отворено у корист верзије о насилној смрти говорио је за сада само Роберт Стил, бивши легендарни оперативац CIA, који се задњих 15-20 година бави конспирологијом и ненаучном фантастиком. Стил је на свом твитер налогу написао да је адмирала Скота убила Бахреинска служба безбедности по налогу морнаричке обавештајне службе САД, али се није потрудио да нам објасни због чега. А мотив је, признаћете, увек важнији од самог дела. Због тога се ваља позабавити речима адмирала Ричардсона, који је у својој изјави искључио два најчешћа разлога за самоубиство: ,,Против Скота се није водила никаква истрага“, он је био ,,добар породични човек”.
Службене истраге, као и оне новинарске, могу се водити практично по било ком питању. Једанпут је Пета флота већ доспела у незгодну ситуацију. Поред контроле главног светског морског пута за трговину нафтом, Персијским заливом, флота се факултативно бави и борбом против пиратства. И тако се догодило да је разарач Хигинс задржао сингапурски брод. Након претреса и задржавања, морнари (а на бродовима углавном раде незаменљиви и вредни филипинци, којима је то нека врста националног посла) су се пожалили да је након претреса нестало 200 долара, видео камера и сатови. Истрага је показала да су све те ствари конфисковала два америчка морнара са Хигинса.
Скандал је погодио комплетну Пету флоту и скоро довео до обуставе поморских операција, уследила су хапшења пљачкаша са Хигинса, као и оставке одговорних официра. Али све се то догађало пре постављења Скота Стирнија, и слични скандали нису се догађали већ пола године. То јест, нико Стирнија није лично теретио и он се није налазио под истрагом због грехова својих подређених официра. Такође адмирал Ричардсон је, употребивши фразу ,,добар породични човек” искључио и најбољи начин за дискредитацију ових дана – сексуално узнемиравање, проблеми у породици или нешто на сличну тему.
У војно-политичком смислу адмирал Стирни је после свог именовања био сконцентрисан на Иран – и ту се, могуће је, и налази одгонетка мистериозног самоубиства. Стирни је спроводио војну вежбу са циљем увежбавања уклањања мина у Персијском заливу и притом је дао прилично скандалозан интервју за арапске телевизије. У том интервјуу он је окривио Иран за неправедну тактику симулације напада на Пету флоту својим торпедним и јуришним бродовима. Персијанци су његову изјаву схватили буквално.
Крајем октобра два иранска ракетна чамца напали су (може се рећи опасно се приближили) у неутралним водама велики десантни брод Пете флоте, Есекс. Један ирански чамац је том приликом пресекао путању Есекса а други се поравнао са крмом. То јест, да су хтели, Персијанци су могли да испале ракете и на дно залива пошаљу велики брод америчке морнарице, на коме се, да ствар по несретног Стирнија буде гора, у том тренутку налазио и главни штаб целе флоте. А команда Есекса, као уосталом и цела флота, једноставно нису приметили приближавање иранских бродова.
И највероватније да би се цео инцидент брзо заташкао и заборавио да на Есексу у том тренутку није био генерал Џозеф Вотел, главнокомандујући централне команде (CENTCOM) армије САД: или краће речено комадант америчке војске за Блиски Исток. Он се тада налазио у контроли ваздухопловних снага Пете флоте, коју је вршио са палубе Есекса. Иранци тврде да су имали податке о кретању Есекса, као и да су знали да се генерал Вотел налази на њему, и да су пажљиво пратили америчке радио комуникације.
По изјавама учесника, када су се ирански бродови удаљили, генерал Вотел се нашалио, обративши се командиру и официрима Есекса речима: ”Захвалан сам вам што сте се договорили са Иранцима да се сретнемо баш на овом месту”.
Након инцидента адмирал Стирни је дао чудну изјаву. У њој је истакао да се током инцидента са Иранцима команда Есекса понашала ,,професионално” и да ће Пета флота ,,наставити своје активности у оквирима међународних закона”, али је одмах било јасно да није баш све нормално. Остала је непознаница да ли су Иранци заиста унапред знали да се главнокомандујући генерал налази на Есексу, док су два хеликоптера V-22 Osprey превозили на брод генерала Вотела, и док су F-35 вежбали вертикално слетање на истом броду. Мало је недостајало да Персијанци на дно пошаљу цео циркус.
Можемо само да претпоставимо шта је тачно генерал Вотел рекао адмиралу Стирнију у вези са инцидентом. Али можемо бити сигурни у једну ствар – шта год да му је рекао, није било шаљивих тонова. Скоту Стернију је претило оно што се у Руској војсци назива ,,неодговарајућа професионална реакција”. Сукоб са Ираном се не састоји од рутинских бомбардовања, попут оних у Авганистану. А харизматични и у општењу строги генерал Џозеф Вотел један је од фаворита председника Трампа, и није га препоручљиво љутити.
Могуће је да Стирни није успео да се оправда за инцидент у тренутку када се ситуација у Персијском заливу из дана у дан све више компликује. Пета флота није имала тек мањи инцидент, већ се осрамотила у присутву непосредног главнокомандујућег (на кога са друге стране притисак врши Бела Кућа, која чврсто стоји на линији сукоба са Ираном). Стирнију је претила казна и удаљавање са дужности због некомпетентности.
Могуће је да је такав развој догађаја и довео до трагичних последица.
Оградићемо се да је све горе-написано ипак само могућа верзија догађаја. Поуздано судити о узроцима онога што се десило не можемо, све док се не објаве резултати истраге. Са друге стране, врло је вероватно да се никакви резулати неће објавити. Полазећи од преседана са адмиралом Бурдом, NCIS и администартација Беле Куће могу једноставно да на резулате истраге ставе ознаку строго поверљиво. И тада никада нећемо сазнати шта је натерало адмирала Скота Стирнија да направи страшан избор.
Вучић близу одлуке о расписивању ванредних парламентарних избора. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Нови Стандард
