То је рекао црногорски председник Мило Ђукановић на предавању у Савету за међународне односе (CARI) на тему "Западни Балкан и Европска Унија након Брегзита - поглед из Црне Горе".
У говору достављеном Танјугу, Ђукановић је оценио да је исконски балкански проблем економска заосталост.
Зато, истакао је, ако Унија догледно време не интегрише Западни Балкан и не заокружи своје границе на целом континенту, то отвара могућност за уплив трећих земаља, не само на Балкану него и у добром делу Европске уније.
"Сматрамо стога да је политика проширења спасоносна формула и за Европску унију. Нама који смо у поодмаклом процесу преговора за чланство у Европској унији понекад се чини да је модел проширења остао заробљен у матрици с почетка овог века и да се у Бриселу довољно не примећује да се свет из темеља променио", казао је Ђукановић.
Исто би се, додао је, могло рећи и за националне елите у Европи.
Потребно је, сматра, ново кохезионо ткиво интегрисања за ново доба.
У Европи су, казао је, стасале генерације које не знају за страхоте Другог светског рата, нити могу да схвате вредности вишедеценијског мира, за људе, за народе и државе.
"А то је био стожер пројекта европског уједињења након 1945. који су успешно инаугурисали тадашњи европски лидери. Зато, знатижељно очекујемо да видимо шта ће донети избори за Европски парламент на пролеће идуће године и какав ће бити однос нове Европске комисије према политици проширења", рекао је Ђукановић и истакао да је његова порука јединствена и за Црну Гору и за регион и за Европску унију:
"Процес проширења и пуног уједињења Европске уније оптималан је пут за моју земљу, за Западни Балкан и за Европу у целини", навео је Ђукановић.
Регион је, казао је, данас негде између 30 и 40 одсто просечног стандарда становника ЕУ.
"Ако би се овим темпом наставио раст БДП-а у Европској унији и на Балкану, региону би требало 100-ак година да достигне Европу. Можда ће неко рећи да је и то боље од процјена АМФ-а објављених 2014. у лондонском Економисту, да ће привредама у развоју бити потребна три века да достигну стандарде живота на Западу. Свет је још увек препун држава у којима се мало ради и нерадо остаје", навео је шеф црногорске државе.
Па ипак, указао је, могуће је још увек да Брегзит, мигрантска и друге кризе изазову позитиван контраефекат у Европској унији.
Видећемо, навео је, да ли ће политичке елите искористити тај моментум да се очува и ојача пројекат уједињене Европе, најважнији од њеног постанка.
"Разумемо потребу Европске уније да отклони узроке кризе кроз које пролази, али не мислимо да је одговор у заустављању или озбиљнијем успоравању уједињења Европе", казао је Ђукановић.
Говорећи о томе шта се у Црној Гори и на Западном Балкану променило од његовог претходног гостовања на истом месту, почетком јуна 2016., Ђукановић је подсетио да је тада био премијер и да су у његовој земљи у јесен те године одржани редовни парламентарни избори у које се, казао је, умешала Русија због опредељења Црне Горе за чланство у НАТО.
"За свој наум имала је подршку дела опозиције у Црној Гори и одређених националистичких структура у Србији, али смо победили и спречили насилно преузимање власти", навео је и подсетио да се након тога он повукао са државних послова, уверен да су најважнији циљеви његове земље остварени.
Али, годину и по након тога су дошли председнички избори, у пролеће ове године, као и у бројним локалним заједницама, укључујући и Главни град.
"Губитак на тим изборима значио би, објективно нову шансу Москви и антиевропским политичким снагама. Све смо мобилисали да до тога не дође. Правили смо бројна истраживања јавног мњења, тестирали рејтинг свих могућих кандидата и дошло се до мог имена за сигурну победу у првом кругу, која би се касније потврдила на локалним изборима. То се показало тачним. И ево ме сада овде пред вама", навео је Ђукановић.
У међувремену, додао је, Црна Гора је већ годину и по пуноправна чланица НАТО алијансе, а, ето, баш у тренутку док је он у Буенос Ајресу, у Бриселу је одржана Међувладина конференција са Европском унијом на којој је отворено и преговарачко поглавље 27 - животна средина.
Ђукановић је рекао и да поредећи са предвиђанима од пре две и по године, Западни Балкан усаглашено види будућност у ЕУ, и да, како је рекао, сви, осим Србије желе у НАТО.
Подсетио је да је тада оптимистички закључио да види да ће цели Западни Балкан бити део Европске уније.
"Искрено, данас овде пред вама би ми било тешко да све ово потврдим. Глобална кретања и проблеми са којима је суочена ЕУ учинили су, не толико да спласне евроентузијазам у региону, колико су ојачале антиевропске снаге и колико су се активирале треће земље у којима можда неки у нашем региону виде алтернативу ЕУ", закључио је Ђукановић.
Како Французи оптужују Србе због оружја, погледајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
