Пише: Мирослав Лазански
Понављати како је Приштина са својим спонзорима срушила међународно право, јер се не поштује Резолуција УН 1244, Кумановски споразум, договор из Брисела са НАТО-ом, устав који је Приштина донела, Цефта споразум, све то знамо одавно и није то никакво изненађење. Можемо све то саопштити западним амбасадорима у Београду, они нам се прикривено смеју и кажу: „Па шта?” Ми онда опет понављамо да је то кршење међународног права, да то није фер, да то угрожава регионални мир и безбедност, а они кажу да их баш брига за регионални мир и безбедност, јер они не живе у том региону у којем смо ми забринути за регионални мир и безбедност.
Да ли су Американци преварили Русе око ширења НАТО-а на исток? Јесу. Да ли су наши драги пријатељи из НАТО-а преварили Србију око формирања косовске војске и њеног распоређивања по целој територији Косова? Јесу. Када су могли да преваре Русе, суперсилу са нуклеарним оружјем, па што не би преварили и Србију. Истина, Руси су се после тих превара освестили и више ништа не верују Америма и Западу. Је ли време и да се ми освестимо док не буде касно и Србија буде сведена на преткумановске границе?
Јер, косовска војска ће несумњиво једног дана, или ноћи, ући на север Косова. Ми ћемо опет протестовати и рећи да је то кршење усменог договора са НАТО-ом који је постигнут у Бриселу, што је наравно тачно. Али, они ће онда тражити да им покажемо писмени споразум о забрани уласка косовске војске и специјалних снага на север покрајине. А тог писменог споразума нема, јер смо им веровали на реч. Као некада Горбачов...
Запад је одлучио да расцепка Србију, после Косова на ред ће највероватније доћи Рашка, а онда и Војводина. Успут и Република Српска. Зашто нам то раде? Неко ће рећи да је то зато што Запад у Србима види мале Русе. Како се ефикасно супротставити том виђењу да смо „мали Руси”, и да нас зато морају шиканирати и кажњавати ? Само ако постанемо „велики Руси”. Односно, ако смо „велики Руси”, онда нисмо „мали Руси”, а велике нико не сме да заје.... Размислимо мало о томе у свим нијансама...
Дакле, пре него што постанемо „велики Руси”, са свим пратећим војним играчкама које иду уз тај статус, можемо да Западу, посебно Америма, пошаљемо пар симболичних пријатељских порука. Да под хитно затражимо од канцеларије НАТО-а да се исели из зграде Министарства одбране Србије, има по Београду довољно вила где могу да се удобно сместе, а не да канцеларија НАТО-а ради спрат испод кабинета министра одбране Србије. Па да јавност још, не дај боже, посумња да комуницирају куцкајући по цевима радијатора. Доста више тог удворничког и увлакачког понашања према НАТО-у. Који је направио и опремио косовску војску. Следећи наш корак било би враћање цивилног радара на Копаоник. Нека будала из Министарства одбране, одмах после Кумановског споразума, сматрала је да је и тај радар обухваћен споразумом, у споразуму о томе нема ни речи, а после смо пристали да питамо НАТО можемо ли да вратимо радар на Копаоник. Сами смо себе ограничили и себи наметнули „обавезу” да питамо је ли нешто дозвољено, ако није забрањено. Доста више са самобичевањем! Треба редуковати и заједничке патроле са Кфором, више никаквих фудбалских утакмица са њима. Они имају заједничке вежбе са косовском војском, па нек играју са њима.
За САД је питање статуса Косова очигледно решено, готова ствар о којој се више и неће много додатно расправљати. Јесмо ли ми глуви? Тражимо пукотине у америчкој администрацији, а амерички амбасадор у Приштини поздравља формирање косовске војске. И зашто онда Тачи не би покренуо ту своју војску на север? Када Вашингтон и најважније земље Запада сматрају да је север део суверене територије државе Косово. Питање је само времена када ће то урадити. Да ли неко мисли да ће Кфор уопште и покушати да спречи улазак косовске војске на север покрајине? Нема шансе. То се ни у филму не може догодити.
Ми смо у ћорсокаку када је Косово у питању, Резолуција 1244 игнорисана је и заправо згажена од стране Запада, који свој став о држави Косово неће променити чак ако ми донесемо у нашем парламенту још десет нових резолуција о Косову. Треба пронаћи нове модалитете борбе за спас онога што се на Косову још може и спасити. Не смемо остати само на вербалним изразима протеста и неслагања. То ће сви протумачити као нашу слабост. Постоји цела лепеза хибридних начина деловања. Учимо од других. Или, неко ти опали шамарчину, а ти понудиш и други образ. Јер ниси слаб, можеш да издржиш још један ударац. Можда ја и могу, али не може Србија...
Прочитајте ОВДЕ ко каже да никад Србија неће бити довољно слаба, па да Запад у њој не гледа мостобран за продор Руса према Јадрану.
Извор: Политика
