Најновије

ШТА ЈЕ ПОЗАДИНА: Пукотине између Америке и НАТО на Косову

Формирање војске Косова изазвало је различите реакције Сједињених Америчких Држава и НАТО-а. Док је Стејт департмент потврдио подршку формирању косовске војске, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, а потом и новоименовани командант мисије Кфор, италијански генерал Лоренцо Д'Адарио, оценили су да тај потез долази у погрешно време.

Јенс Столтенберг (Фото: Јутјуб)

На питање да ли је уобичајено да по овако важним питањима из САД и НАТО-а стижу дисонантни тонови, Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност каже да није уобичајено да се поруке Алијансе разлику од ставова САД, али да ипак треба имати у виду чињеницу да је Јенс Столтенберг генерални секретар НАТО-а и да самим тим представља све државе чланице Алијансе.

Он додаје да у том смислу, а како смо могли да прочитамо и у озбиљним западним листовима, након последњег састанка министарског савета држава чланица НАТО-а било је дисонантних тонова када је у питању формирање такозване војске Косова. Односно, нису све државе чланице биле једногласне у тој оцени.

„Заправо, било је више оних које такво формирање нису подржале и ту разликујемо три категорије држава. У прву спадају оне које не признају независност Косова и за њих је недопустиво формирање такозване војске Косова јер се држе међународног права и легалистичких оквира, а са друге стране постоје државе које признају независност Косова, али су сматрале да је формирање те такозване војске ипак преурањено. На крају, ту је категорија држава као што је САД, које подржавају независност и стоје иза формирања војске Косова“, објашњава Рајић.

Столтенберг је, каже Рајић, могао да изда саопштење нешто другачијег тона и додаје да верује да је лични став генералног секретара НАТО-а апсолутно противљење формирању такозване војске Косова.

„Он је као искусан дипломата, раније државник, а сада чиновник на јако високој позицији, свестан какву то нестабилност доноси овом региону и успева да сагледа ширу слику. Он нема дакле неки лични однос или неки лични интерес који би можда гурао другу страну да занемари општу слику у овом региону и такав став Столтенберга треба са наше стране поздравити“, напомиње Рајић.

Ово је, напомиње саговорник, већ други пут да је генерални секретар Алијансе на страни Србије, што је последњих година било незамисливо и говори о нешто другачијим односима које имамо са формалним руководством НАТО-а у односу на вишегодишњи период након агресије на СР Југославију.

„То је, пре свега, последица наше дипломатске офанзиве, али са друге стране треба бити свестан да Столтенберг лично не може много тога да промени. Он је као генерални секретар НАТО-а заправо само први чиновник тог савеза и највише што може да уради јесте да изда такво саопштење. Не можемо се дакле надати да ће НАТО заузети неки став који би нама ишао у прилог када је у питању војска Косова, нити да ће поступити по резолуцији Савета безбедности 1244 и разоружати ту војску, што би они иначе морали да ураде сходно тој резолуцији. То се сигурно неће десити“, категоричан је Рајић.

Зато, како каже, дисонантни тонови између САД и НАТО-а по овом питању немају неки шири геополитички контекст, иако би то тако могло да се тумачи, с обзиром на затегнуте односе европских савезница и САД од доласка Трампа на власт. Овде је, сматра Рајић, нешто друго по среди.

„У формирању војске Косова Трамп и његова администрација нису имали неку озбиљнију улогу. У Америци наиме постоје четири стуба политике када се формира спољнополитички став САД, односно мора доћи до консензуса четири кључна субјекта — Беле куће, Стејт департмента, Конгреса и Пентагона. Ко је пажљивије пратио америчку сцену, могао је да закључи да ова четири субјекта, када је у питању формирање такозване војске Косова, нису од почетка имала кристално јасан став и да је било мало дисонантнијих тонова унутар самог Вашингтона. Међутим, победила је нека инерција, пре свега у Пентагону и није било озбиљнијег отпора унутар Стејт департмента“, примећује Рајић.

У Конгресу је, каже, дошло до избора, па се више нико није бавио нити Србијом нити било којим другим делом света, па он није могао да се дубље укључи у ову ситуацију и зато сада имамо свршен чин.

Администрација председника Трампа, напомиње Рајић, бавила се другим пословима јер је њима Далеки исток много интересантнији, а ово питање су препустили Пентагону и Стејт департменту.

„Пентагон је, дакле, имао једну инерцију где су сматрали како треба формирати војску Косова. То је за војно-производни комплекс САД, односно њихову наменску индустрију, ипак значајна вест, јер ће они бити главни снабдевачи те такозване војске на Косову. Дакле, то питање се посматрало стриктно кроз један партикуларни интерес, без сагледавања шире слике. Ако је у Стејт департменту и било неких отпора и дисонантних тонова, они су просто замрли и то тело је напослетку, на нашу жалост, ипак подржао формирање војске Косова“, указује Рајић.

Друге институције САД су, закључује Рајић, доведене пред свршен чин и сада само могу да реализују ставове Сената и издају шаблонска саопштења у смислу подршке Албанцима на Косову и Метохији.

Прочитајте ОВДЕ шта је то Трамп писао Тачију.

Извор: rs. sputniknews

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

НАТО: "Косовска војска" неће бити формирана

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube