Да је ситуација већ драматична, потврђују подаци из Ургентног центра где је већ данима због падова на леду и ломова костију "опсадно стање". Обим посла повећан је за више од 30 одсто од уобичајеног, падају и млади и стари, ломе ноге, руке, кукове, скочне и ручне зглобове. У исто време и "Путеви Србије" апелују на возаче да не крећу на пут без преке потребе и да користе зиимску опрему за утомобие где је она обавезна. И данас су издали још једно важно упозорење за возаче. Погледајте савете које смо припремили, како и ви не бисте постали пацијент лекара ортопедије.
Шетња
Избегавајте обућу која има пластичан или раван ђон, као и штикле. Потребно је да ђон буде што назубљенији и храпавији, а најпожељнија је обућа са крампонима. Уколико вам је естетика битнија од безбедности, те не желите да преко ципела навлачите чарапе, које при ходу певаћавају трење и умањују могућност да паднете, можете купити специјалне гумене траке које се навлаче преко ђонова. Звучи смешно, али гегање лево-десно, тело погнуто напред и широко размакнуте ноге при ходу омогућиће вам бољу стабилност. Вуците ноге, и нека центар равнотеже буде на нози која је у искораку. Држите тежину тела на прстима, не на петама, јер би у супротном то значило скоро сигуран пад. На степеницама увек прво спустите обе ноге на степеник па онда крените на следећи. Не држите руке у џеповима, а уколико вам је хладно, носите рукавице. Ако се ипак оклизнете, важно је да се дочекате на руке, а чак и саме рукавице могу да ублаже пад. Избегавајте да се оптерећујете тешким кесама и торбама. Не држите телефон у руци и не гледајте у дисплеј, већ будите на опрезу и пазите куда идете. Избегавајте беле делове пешачког прелаза. Сигурно сте приметили да је бела фарба на пешачким прелазима клизава, те се трудите да је избегнете. Ово може да буде опасно и по бициклисте и мотоциклисте. Ако ништа од овога не "упали" и упркос свему кренете да падате на леђа, обавезно увуците браду ка грудима како потиљком не бисте ударили о тло. Уз то, покушајте да се што више склупчате и опустите мишиће, јер ће тако повреде бити мање опасне. Након пада јавите се лекару, не предузимајте ништа на своју руку.
Вожња
Поред поседовања зимске опреме која је обавезна, сви возачи који се одлуче да прихвате изазов вожње по неочишћеним улицама, требало би да располажу и одређеним знањем. Такође, није на одмет знати и да со, која се најчешће користи у борби против снега и мраза на улицама, нема ефекта на температурама испод -7, због чега је потребан додатни опрез. Зимске гуме су обавезне, а ван насељеног места и тамо где саобраћајни знак изискује - и ланци. Ако се заглавите у снегу, па гуме почну да проклизавају, подметните парче картона иза точкова. Уколико немате картон, послужиће и патосница из аутомобила. Такође, није лоше имати и килограм, два соли, па можете и њу посути по снегу и леду који вам праве проблем. Добро очистите аутомобил, постарајте се да стакла и ретровизори буду чисти, као и да на крову не буде снега, јер при кочењу може да падне на предње стакло. Узбрдо степен више, низбрдо брзина мање. Подразумева се да возачи, поготово почетници, не би требало да користе у зимским условима већи степен преноса од треће брзине. Такође, постоје специфичности вожње по клизавом, како на узбрдици тако и на низбрдици. Неке од цака вожње на узбрдици јесте да се користи брзина за један степен виша од оне којом се вози по сувом тлу и да не треба заустављати аутомобил. Наравно, уколико се то мора учинити због раскрснице или семафора, препоручује се лагано кретање уз додиривање папучице за гас. На низбрдици никако не треба јурити, већ кочити лагано, такозваним сецкањем, односно нежним спушатањем и подизањем стопала с кочнице. За разлику од вожње узбрдо, низбрдо се увек вози у нижем степену преноса него по сувом времену. За почетак, одржавајте дупло веће растојање од возила испред вашег него што то чините у сувим условима. Кочи се мотором у комбинацији са благим притискањем педале ножне кочнице, и то се ради постепено да би се избегла блокада точкова. Ако точкови блокирају, возило проклизава и губи контролу. Тада треба отпусти кочницу, затим постепено закочити, а истовремено кочити мотором (прећи у мањи степен преноса, односно пребацити мењач у нижу брзину). Када се вози низбрдо користи се нижи степен преноса него када се вози по сувом времену. Тако се смањује ризик од блокаде точкова. При скретању волан окрећите полако, али ако се осети да је предњи део возила неуправљив одмах теба склонити ногу са папучице гаса, успорити и благо кочити ако је потребно. Ако се задњи део возила занесе, тада се лагано додаје гас да би се ауто вратио на правац. У кривинама препоручљиво је возити споро уједначеном брзином да би се избегло заношење возила. Возила са предњом вучом имају извесну предност у односу на она која имају задњу, посебно ако су на сва четири точка зимске гуме. Предност је у томе што је око 60 одсто тежине возила распоређено на предње точкове што олакшава покретање из места. Иако то помаже када се ауто покреће, то међутим не помаже приликом заустављања возила. С друге стране, расподела масе код возила са предњом вучом негативно утиче на управљање и вожњу у кривинама. Ипак, са зимским гумама на свим точковима вожња ће бити удобнија, а кочење, скретање и држање на путу биће знатно бољи.
Прочитајте ОВДЕ исповест Албанца из Дечана о хуманости српских лекара.
Извор: Курир, Блиц