“Вагнер” је псеудоним Дмитрија Уткина, пензионисаног припадника руских оружаних снага који је у времесвоје службе командовао 700. одреду специјалне бригаде 2. главне обавјештајне службе Министарства одбране. Добио је искуство у раду током специјалних операција док је био запослен у безбедносној групи Моран где је учествовао у операцијама против пирата у Сомалији. Заменик команданта “Вагнера” је такође руски војни ветеран Вадим Тросев.
Вагнер представља најамбициознији експеримент Русије са ПМЦ концептом. На другим местима у свету, приватне војне компаније (ПМЦ) попут “Извршних исхода” и групе “Блеквотер” Ерика Принса, које су започеле као јединице за обезбеђивање корпорација, развили су се у де факто проширену безбедносну војну формацију, представљајући нешто између групе за специјалне тајне акције и редовних специјалних снага и елитих јединица у служби државе.
Руска влада још увек није усвојила јасну политику у вези постојања ПМЦ-а у Русији. Иако је пред Државном Думом уведен закон који би обезбедио правни оквир за руске приватне војне компаније (ПМЦ), предложено је након неколико дискусија. Чини се да је руска влада у фази да "сачека и види", а крајња одлука зависиће од више фактора. Прва је природа односа Русија – Запад у доба Трампа, Брегзита и потенцијалних победа антиглобалистичких партија у ЕУ. Ако се однос развија у правцу сарадње, а не конфронтације, то би смањило потребу за ПМЦ-има. Други фактор је искуство Сирије, што је највећа и најочигледнија демонстрација досадашњих руских ПМЦ-а, иако су ПМЦ-ови запослени у остваривању циљева Русије већ више од једне деценије. Њихова важност је била велика на Криму и у Донбасу, где је велики број ПМЦ бораца укључен у општи концепт операција у циљу испуњавања мисија које снаге Новорусије или регуларне руске војне снаге не могу извршити из војних или политичких разлога.
Сирија није само продужена операција, већ и могућност процене релативних предности и недостатака ослањања на ПМЦ, насупрот редовним снагама специјалних јединица и других елитних формација. У том смислу, Сирија показује еволутивно сазревање ПМЦ концепта који је постепено постао снажан у различитим операцијама у Централној Азији, на Кавказу, Криму и у Донбсу. За разлику од америчког искуства који је усвојио модел “горе-доле” употребе ПМЦ-а, претходници садашњих руских ПМЦ-а су се појавили спонтано, у одговору на захтеве тржишта, како око граница Русије тако и широм света, а које су се укључиле у велики базен обучених ветерана Авганистана и Чеченије. Иронично, руски ПМЦ много дугују САД и другим западним силама које су користиле руске "приватне компаније" у различитим операцијама, укључујући и Ирак. Чак су и операције Вагнера у Сирији резултат иницијативе Дмитрија Уткина. Само у последњих неколико година, руско министарство одбране је одлучило да ПМЦ снаге буду увек на располагању, а ефикасност Вагнера је пружила додатни подстицај формалној институционализацији односа између ПМЦ-а и руског МОД.
Пошто Вагнерово постојање или учешће у операцијама у Сирији није званично признато, не постоје поуздани извештаји о броју бораца Вагнера или функција које они обављају. Неке процене говоре о 400 људи у земљи и да предводе борбу на фронту више него активне руске трупе. Вагнер је такође претрпео неодређени број жртава, укључујући погинуле борце.
Коначно, постоји питање какав ће однос бити између ПМЦ, тајних специјалних снага и формација за посебне операције где ће се ПМЦ наравно ослањати на регруте. Снажно америчко ослањање на релативно недисциплиноване борце током њиховог злогласног глобалног рата узроковао је повећање броја жртава ирачких и авганистанских цивила који су погинули од припадника америчких ПМЦ-а који нису полагали одговорност ни америчким или локалним законима, нити су имали етичку обуку кадрова од америчких специјалних оперативних јединица које су се определиле за далеко веће плате и личне слободе које америчке приватне војне компаније (ПМЦ) нуде.
С обзиром на то да су Вагнерови специјалци добили високе војне оцене за допринос у Сирији, изгледа да ће руски ПМЦ у будућности уживати високи ниво истакнутости. Недавни разговори са либијским војним лидерима указују на то да Сирија неће бити последње бојно поље за борце руских приватних компанија (ПМЦ).
Путин упозорава на паклени Трампов план. Погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
