Србија није земља која зазире од 5.000 војника и 3.000 резервиста. Војнички гледано, такозвана војска Косова је - ништа. Будући да имају новац и утицај на стране приватне компаније за трговину оружјем, нема сумње да ће Приштина наставити процес опремања. Ни то није превелики проблем. Реалну претњу, међутим, чини демонстрација силе зарад застрашивања српског становништва на КиМ и покушаја коначног исељавања Срба из Покрајине. Формално стварање тзв. војске Косова и будуће потезе власти у Приштини овако оцењује некадашњи начелник Генералштаба Војске Србије и Црне Горе, генерал у пензији Драган Паскаш. Он подсећа да се ниједна војска на свету не ствара преко ноћи и да пуна оперативност оружаних снага подразумева много тога што је предалеко од косовских Албанаца.
- Војску не чине само људи и униформе. Реч је о систему који подразумева кадар, планове... Приштина је на самом почетку тог процеса. Постоји, ипак, опасност да се појаве западни “експерти” који ће им брзо и ефикасно завршити тај посао.
Какав би одговор на то Србија требало да припреми?
- Рат свакако није решење нити икаква опција. Ипак, чини се рационалним да се озбиљно припремамо, да извиђамо, прикупљамо информације и чекамо моменат промене међународних околности. Нема сумње да наш систем одбране има све ресурсе да заштити наш народ. Потребно је, међутим, радити и са Србима у Покрајини, који имају велику снагу за одбрану од потенцијалне агресије. Тамошњи народ има огромни патриотски потенцијал, који би требало искористити. Сценарио пада Крајине и “Олује” свакако не смемо допустити.
Београд је упозорен да ће било какав покушај оружане реакције отворити сукоб не са Албанцима на КиМ, већ са снагама Кфора. Како то избећи?
- Формирање тзв. војске Косова никога није изненадило. На томе се ради годинама. Под велом успостављања снага безбедности школован је старешински кадар у Турској и САД, оснивани су кампови, спровођена је војна обука... Морамо бити свесни њихових заштитника под заставом НАТО, али и пре оружане акције искористити све могућности које имамо. То подразумева опомене, упозорења, па и демонстрацију силе. У случају потенцијалне агресије на Србе на КиМ и новог егзодуса нашег народа, састав снага са друге стране неће бити најважнији.
Србија је у средишту вишегодишње дипломатске борбе за Косово. Како оцењујете ту битку?
- Требало би да учини максимум како би се преговори о КиМ изместили под окриље УН. Недовољно инсистирамо на Резолуцији 1244 СБ УН, посебно на њеним деловима који нам иду у прилог. Залажем се за агресивнији однос према државама које учествују у стварању “војске Косова” - пре свега Холандији, Турској, Француској…
У преговарачки процес активније се укључују САД. Прети ли ризик да Србија дође у још тежу позицију?
- Евидентно је да се Америци и Косову жури. САД хоће да реше ово питање, јер желе да се посвете решавању жаришта у Украјини, на Блиском истоку. Не заборавимо да су у марту и избори у ЕУ, а нова бриселска гарнитура можда буде шанса да се другачије размотри позиција Србије.
Кумановски споразум
Били сте учесник преговора који су завршени Кумановским споразумом. Да ли сте очекивали овакву ситуацију са Косовом?
- Не. Током преговора наш основни циљ је био зауставити бомбардовање земље, и у томе смо успели. Споразум који смо потписали и Резолуција СБ 1244 гарантовали су целовитост Србије, али и отворили врата за повратак наших снага у Покрајину. Било каква државност Косова тада није била тема.
Лазански открио шта све мањка у Трамповом писму упућеном Вучићу и Тачију. Погледајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
